Kako da uklonim svoje čakre?

Kako da uklonim svoje čakre?

Ovo je bio naziv videa koji je mene pre nekoliko godina inspirisao da malo dublje istražim o čemu je ovde reč. Sigurna sam da i vama, ako ništa drugo, bar zvuči zanimljivo.

Zašto svi pričaju o tim čakrama? Da li one stvarno postoje? Da li je bezbedno otvarati ih? Šta ako sve probleme u životu imam samo zato što su mi te čakre zatvorene? Kako se to radi i pre svega, da li je to u skladu sa hrišćanstvom?

Pitanja se nižu i nižu. Hajde da krenemo od početka.

Danas je vrlo popularno verovanje da je učenje o čakrama drevno indijsko učenje, da ima korene u hinduizmu i da je reč o izuzetnom znanju starom nekoliko hiljada godina. U moderno vreme, svaka priča o radu na sebi i rešavanju životnih problema počinje da se svodi na to da proveravamo da li nam energija kroz telo teče kako treba – jer je možda baš tu koren svih naših problema.

Ovako nešto možete čuti i u brojnim holističkim centrima, nažalost čak i od strane samih lekara. Pored silnih postera na kojima je detaljno predstavljeno koje boje je koja čakra, čemu služi, za šta je zadužena, dešava se da se one specijalnim aparatima snimaju kako bi se na taj način potvrdilo i njihovo navodno postojanje.

Šta bi bilo kada bih vam rekla da sve to uopšte nije istina i da je zapravo reč o naknadno ubačenom okultnom učenju u izvorni hinduizam?

Verovali ili ne, svega nekoliko osoba je doprinelo da se ovo učenje smatra vedskim, drevnim, hinduističkim. Jedna od njih je Anodea Džudit, žena koja je izučavala jogu i sistem sedam čakri, a koji je opisan 1577. godine od strane čoveka pod imenom Purnananda Swami. I nije baš u pitanju par hiljada godina unazad, zar ne? Njegovo delo je 1919. godine prevedeno i objavljeno pod nazivom “Moć zmije” (The Serpent power).

Anodea je raširila učenje o ovome (pored još nekih koje ovoga puta neću pominjati, jer zahtevaju posebno mesto u newsletter-u). Po zanimanju je psiholog, autorka je knjige “Krugovi života” u kojoj govori o čakrama, nekadašnja je predsednica Crkve svih svetova, a svoje ideje o balansu između uma i tela prezentovala je u brojnim holističkim centrima promovišući neopaganske i njuejdžerske prakse.

Neko će već sad reći – ok, dovoljno mi je, jasno je.

A neko će vrisnuti: “Da, ali čakre se pominju još u Vedama!”

Zanimljivo – da li ste ih čitali? Mislim, te Vede na koje se svi pozivaju…

Ja lično nisam, moram da priznam, iako sam silne godine života provela izučavajući brojne spise u kojima su se prepričavali i tumačili delovi iz tih istih Veda. I imala sam prilike da razgovaram sa ljudima koji su živeli u Indiji i još tada o ovim spisima, indijskoj filozofiji i religiji uopšte, znali mnogo više od mene. I znate šta? Čakre uopšte nisu pominjali. Šta više, ta priča im je delovala smešno i tužno istovremeno.

Reč “čakra” (u prevodu, točak) pominje se prvi put oko 1500 godine pne, ali ne u vidu mističnih energetskih centara o kojima se danas toliko govori. Zapravo, nailazi se na pojam chacravartin koji predstavlja pokretanje točka imperije vladara Ašoke čime je slikovito prikazana njegova moć kao ratnika. Ovaj vladar je inače bio budista, pokrenuo je mnoge ratove i izazvao brojne smrti.

U širem smislu, onom religijskom i mitološkom, ovaj termin se odnosi na idealnog vladara Gee, planete Zemlje koji je često predstavljan kao zlatni pauk, sastavljen od brojnih entiteta sa mnogo ruku i plavičastim pogledom. /Ne, nisam htela ovo da vam ilustrujem uopšte. Da jesam, napravili biste i vizuelnu paralelu sa onim koji se u hrišćanstvu naziva ocem laži i predstavlja se kao zmija, ili više njih./

Cela popularna priča o čakrama svodi se na to da se one nalaze uz kičmu, da je donja čakra na dnu kičme, a ona poslednja na vrhu glave. Mukotrpna praksa se svodi na pokušaj njihovog otvaranja i balansiranja kroz meditaciju, vizuelizaciju, afirmacije, mantranje kako bi se one redom otvorile i kako bi se na kraju pokrenula zmija koja leži sklupčana u dnu kičme – kundalini energija. Konačni cilj ovde je PROSVETLJENJE kroz spajanje sa bezličnim apsolutom.

/O oboženju se izgleda, jako malo zna. Prosvetljen čovek bez Boga je ništavan čovek. Onaj koji je nestao zajedno sa nirvanom koju je postigao. Da se o ovome zna više, većina ne bi ni pošla na trku za prosvetljenjem./

Prema ezoterijskoj indijskoj tradiciji, na ovaj način se čovek spaja sa bogom Šivom nakon čega stiče neobične moći – može da čita misli, pomera predmete, ima jak seksualni nagon, dobija veliku fizičku snagu i tako redom. Ova ideja se javlja i u tantričkom budizmu gde su sva nastojanja okrenuta ka tome da se seksualna energija transformiše u spiritualnu, pa tu postoje brojni rituali kojima se razvija čulnost, sve do izazivanja seksualnog vrhunca “na daljinu”, bez dodira.

O ovome sam pričala u svom videu Opasne seksualne spiritističke prakse

Opasne seksualne spiritističke prakse

Koliko i sami možete da vidite, ovo učenje je jako daleko od hrišćanstva.

Šta više, nema blage veze ni sa izvornim hinduizmom, ni sa izvornim budizmom. Dakle, javlja se u ezoterijskim hinduističkim pravcima i tantričkom budizmu. Naravno, prisutno je i u neopaganskim i njuejdžerskim praksama.

Ako biste pitali samu Anodeu koja je silna predavanja o čakrama održala o tome šta su čakre, ona bi vam rekla – portali za uspostavljanje veze između duhovnog i materijalnog sveta.

Kome još nije jasno šta je ovo?

Izraz koji bih lično upotrebila za definisanje čakri su UMNI IMPLANTI – umetnute ideje i slike koje čoveku stižu u um kroz meditativnu praksu od strane nečistih sila koje se uporno trude da obuzmu što više ljudi. Kroz to “treće oko” se vidi baš ono što one žele da ljudi vide nakon što im se sam čovek preda kroz ovakve prakse.

Hipnoza i obmana su uže specijalnosti onoga čije ime ne pominjemo.

Svaki hrišćanin zna šta sve ovo znači. Svestan je da to nije “put do svesnosti”. Zna da je otvaranje, balansiranje, pa čak i uklanjanje čakri kako sam se našalila u samom naslovu – prvenstveno da bih skrenula vašu pažnju na ozbiljnost onoga o čemu ovde govorimo – jedna opasna rabota. Opasna je dovoljno već samo zato što proizlazi iz činjenice da smo poverovali u laž i tako stupili u interakciju sa nečastivim.

Da zaključimo: hrišćanstvo i čakre ne idu ruku pod ruku. Izvorno i okultno takođe.

Ako do sada niste odustali od joge i meditacije, nadam se da posle ovog teksta hoćete.

Sa ljubavlju,

Jelena Stefanović

%d bloggers like this: