Koliko se učenje o vorteksu razlikuje od hrišćanskog učenja?🧐

Koliko se učenje o vorteksu razlikuje od hrišćanskog učenja?🧐

Odmah ću vam reći – mnogo!

Iako deluje da je slično, a teološki nepismenom čoveku čak potpuno isto, u suštini je učenje o vorteksu i zakonu privlačenja dijametralno suprotno hrišćanskom učenju i načelima. 

Hajde da vidimo kako i šta se to na prvi pogled uopšte ne primećuje…

Prvo valja reći da je vorteks učenje sastavni deo nju ejdž učenja, a nju ejdž je zapravo religija novog doba po kojoj ne postoje razlike, ne postoji dobro i zlo, svi smo jedno. Sve religije su, prema filozofiji nju ejdža, objedinjene, nema više razlika, a ni ratova zbog suprotstavljenih stavova. Zvuči sasvim ok, zar ne?

Zvuči, slažem se. Ali, valja se podsetiti da kap pokvarenog mleka pokvari ceo litar, a kukolj uguši sve biljke redom. Kancerogena ćelija se takođe proširi na sva tkiva dok ne dođe do smrti. Isto tako, laž i istina ne mogu obitavati u tom “jednom” nikako, čistoća sa prljavštinom takođe. 

Ukratko, ne može se služiti dvojici gospodara, moramo odabrati stranu ma koliko težili celosti. Ona se iovako nalazi jedino u Tvorcu našem, u večnosti.

Polazna, ujedno i istinita osnova vorteks učenja i zakona privlačenja sa jedne strane i hrišćanskog učenja sa druge strane jeste činjenica da naše misli, emotivna stanja i umni filmovi (mentalne slike uopšte) imaju veliku moć i kreativni potencijal zbog kojih čovek ima sposobnost da utiče na određene događaje. I ovde se sva sličnost završava. Na ovom istom mestu nastaju ogromne razlike.

Pre nego što se bacimo na razlike, hajde prvo da vidimo šta je vorteks, a šta zakon privlačenja.

Vorteks u doslovnom prevodu znači vrtlog – vrtlog visoke vibracije, pozitivnih misli i lepih želja. Vorteks predstavlja jednu drugu, paralelnu realnost u kojoj se nalazi ideal onoga što smo, a tu su sve naše želje i planovi ostvareni, problemi rešeni. Ako nešto želimo, to znači da u toj drugoj realnosti to isto već i posedujemo. U suprotnom, ne bismo ga ni želeli. U tom smislu, želja znači da to nešto već postoji u vorteksu, samo mi treba da se “vibraciono uskladimo”. Dakle, čežnja za nečim nam samo poručuje da nam je vibracija pala, da smo došli u “nemanje” – iz vorteksa, realnosti obilja koje je naše prirodno stanje.

Da bismo se u to stanje obilja ponovo vratili, treba da “afirmišemo”, “visoko vibriramo”, “energetski se otvorimo” tako što ćemo se osloboditi svih negativnih misli koje koče ostvarenje naših želja. Da bismo to postigli, koristimo zakon privlačenja koji se zasniva na tome da slično privlači slično. 

Ovaj zakon je navodno zakon kao i svaki drugi koji drži univerzum u nekom redu, stoji odmah uz zakone o magnetizmu, elektricitetu, gravitaciji, zakone o akciji i reakciji, uzroku i posledici. O tome koliko apsurdno zvuči ideja da čovek uopšte može staviti pod kontrolu svojih misli bilo koji zakon, pa i ovaj, govorila sam u videu 

Vorteks VS Nebeska režija

https://www.youtube.com/watch?v=SBH74FVLITA

Da rezimiramo – treba prvo da se OSEĆAMO kao da nešto imamo, da bismo uz pomoć vibracije tog osećanja došli dotle da zaista to i imamo u ovoj realnosti. U tom trenutku kad se “vibraciono uskladimo”, spontano MANIFESTUJEMO ono što želimo, pa se praktično naše željeno “spusti u fizički plan”. 

Ovde se često vorteksaši pozivaju na jevanđelsku priču i reči samog Gospoda Isusa Hrista koji kaže: “Sve je moguće onome koji veruje.” Podsećanja radi, snaga vere se u Novom zavetu ponavlja više puta i reči na koje se oni pozivaju su ove: “Zaista, kažem vam, ko kaže ovoj gori: digni se i baci se u more, a ne posumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu. Zato vam kažem: sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i biće vam.” 

Vorteksaši, i uopšte nju ejdžeri, jedino zaborave da pomenu početak ovog citata koji glasi: “Imajte veru u Boga.”

Dakle, Bog svom svojom silom pomera brda i planine onome koji veruje u Njega. U vorteks učenju, brda i planine pomera sam čovek, onaj koji promeni svoja uverenja “radom na sebi”, afirmiše i visoko vibrira. Dakle, snagom sopstvenih misli. Bog se nigde ni ne pominje.

Nju ejdž uči čoveka da mu je Bog (pominje se uglavnom kao izvor, kosmička svest, inteligencija, univerzum) dao istu onu kreativnu moć koju i sam ima – “jer ga je stvorio po svom liku”. Po tom shvatanju, mi smo svi bogovi, samo smo zaboravili da unutar sebe imamo tu božansku prirodu, pa toga treba da se setimo kako bismo “otključali svoje potencijale” i “podigli nivo svesnosti” – kako bismo bili isti kao sam Isus, Muhamed, Buda, Konfučije i ostali “ljudi koji su bili na visokom stepenu svesnosti”.

Ovde se takođe vidi da se sam Gospod Isus Hristos izjednačava sa ostalim prorocima, mudracima, guruima, jer nju edjžeri zapravo negiraju činjenicu da je On Gospod koji se ovaplotio i sišao na zemlju da spase ljude preuzimajući naše grehe na sebe. Gresi prema ovom učenju u stvari ne postoje, sećate se? Sve je dobro i sve je iskustvo koje nam nečemu služi, a koje prvenstveno doprinosi “ekspanziji univerzuma”, jer se “izvor kreacije spoznaje kroz naša iskustva”. 

Međutim, još iz ranohrišćanskih zapisa se vidi da zapravo nečista sila ima potrebu da se “ostvaruje kroz ljudsko iskustvo”, a tome svedočimo svaki put kada vidimo kako ona divlja u nekom čoveku – bez obzira da li je reč o alkoholičaru, bludniku i tome slično.

Još jedan rezime… 

Bog sve prožima, svuda se nalazi. Koji je stvorio uho, zar ne čuje? I koji je oko načinio, zar ne vidi? Zašto bi imao potrebu da se spoznaje i ostvaruje kroz bilo čije iskustvo? 

Gospodu Isusu Hristu se ovakvim nakaradnim njuejdžerskim, vorteksaškim shvatanjem i tumačenjem oduzima božanska priroda. On je samo čovek, a nama ljudima se ta božanska priroda dodaje – mi smo bogovi, samo treba da se setimo.

Shvatate li sada koliko je ovo učenje izopačeno i izvrnuto?

Dakle, hrišćanstvo kaže da je Bog jedan, da je čovek kruna božijeg stvaranja, ali da je zbog greha pao, pa mu je i sama priroda grešna i iskvarena. Iznova se može Bogu pripojiti samo ako se od greha očisti.

Da se vratimo na osnovne razlike između ova dva učenja…

Vorteks učenje kaže da je sve jedno, da dobro i zlo ne postoje, da je sve iskustvo i naš izbor. Hrišćanstvo kaže da dobro i zlo itekako postoje i da se čovek vraća svojoj prvobitnoj (dobroj) prirodi tek očišćenjem od zla u sebi samom.

Vorteks učenje kaže da postoje različite realnosti i tvrdi da čovek postoji (kao i sam Bog) u drugoj realnosti, pa je sam sebe “spustio” u ovu birajući unapred svoje roditelje, mesto rođenja i iskustva koja prolazi. Hrišćanstvo kaže da je Bog stvorio čoveka iz realnosti koja se zove VEČNOST, da On utiče na sva događanja koja su po Njegovoj volji ili dopuštenju i da čovek može imati večni život samo ako sledi Gospoda Isusa Hrista koji je jedini Istina, Put i Život.

Vorteks učenje kaže da zlo ne postoji i da je ono samo proizvod individualnog shvatanja stvari – naše percepcije i uverenja. Hrišćanstvo kaže da zlo postoji, da ga treba iskoreniti, pre svega unutar nas samih, kroz neprestanu borbu sa pomislima, strastima i slabostima. Takođe, uči nas da smo u neprestanoj borbi sa duhovima iz podnebesja i da se taj rod izgoni jedino postom i molitvom. 

U vorteks učenju ne postoje demoni, niti pali anđeli. Oni se svi nazivaju duhovnim vodičima i entitetima koji su tu da nam pomognu da se vratimo svojoj istinskoj prirodi i živimo život kakav želimo.

Inače, začetnik cele ove vorteks šarene laže je Ester Hiks, žena koja je razgovarala sa legionom demona kanališući njihove poruke, a koji su joj se predstavili kao Abraham (otuda naziv “Abrahamovo učenje”).

Vorteks učenje je sve vreme okrenuto ka materijalnom – manifestaciji naših želja i planova (dobre cipele, kola, puno novca, prestiž, putovanja). Hrišćanstvo kaže da treba da se odreknemo svoj želja i planova, da ne marimo mnogo za ovozemaljsko, jer je iovako prolazno, da treba da se odreknemo sebe, uzmemo svoj krst i sledimo Njega.

Zaista, ovo prvo je zanosnije i lepše zvuči, ovo drugo je pakleno teško i zahteva mnoga odricanja.

Vorteks učenje baš ide uz dlaku toj ljudskoj oslabljenoj prirodi i kaže da ne treba da se odričemo, već da samo treba da ugađamo sebi, da sebe stavimo u prvi plan (“jer tamo piše da volimo sebe kao bližnjega svoga, dakle Bog je naredio da volimo sebe”). Hrišćanstvo kaže da na prvom mestu treba da volimo Boga, zatim da treba da služimo bližnjem, trpimo, praštamo i da svakim delom svojim ugađamo Bogu. Ne sebi. 

Vorteks učenje, kao i ostale tehnike nju ejdža, navodi ljude na komunikaciju sa duhovima, dušama umrlih, “duhovnim vodičima”, “anđelima”, entitetima i slično. Na taj način se smatra da je čovek razvio svoju svest i postao intuitivniji, pa zato može da komunicira sa bićima koja su ljudskom oku nevidljiva. 

Međutim, viševekovna duhovna praksa kao što je hrišćanska, mnogo puta do sada je potvrdila da ovde nije reč o anđelima i duhovnim vodičima, već demonima i palim duhovima koji ljude svojim savetima vode na stranputicu i koji se vrlo često baš predstavljaju kao bića svetlosti (Bogorodica, svetitelji, anđeli sa krilima…). Mnogima je teško da poveruju da su prevareni. Hrišćani su oduvek znali da takvu komunikaciju treba odbijati po svaku cenu, jer im je bilo poznato poreklo tih sila. Sve što treba da saznamo, Bog će se pobrinuti da nam na vreme to otkrije, bez ikakvog našeg truda.

Da se ovo pisanje ne bi pretvorilo u roman, mislim da je suština jasna – ovo učenje je antihrišćanskog porekla. Istina je kompletno izokrenuta, kao što je to slučaj i sa drugim “tezama nju ejdža” o kojima će biti reči u nekom narednom tekstu.

Do tada, priključite se Centru za kreativni i umetnički lični razvoj ili pošaljite svoje pitanje, predloge, sugestije na mejl umetnikduse@gmail.com

Sa ljubavlju,

Jelena Stefanović

%d bloggers like this: