Jelena Stefanović

I ove nedelje ću da vam pričam o jogi.

Taman da nadoknadim sve što je još u davnim videima ostalo nedorečeno, pa da zaokružimo priču.

Do sada sam se uglavnom bavila duhovnom pozadinom koja je nedovoljno poznata široj javnosti. Međutim, danas ću da govorim o jogi iz čisto fizičkog ugla.

Zašto?

Kada se pomene štetnost joge, većina odmah skoči u napad i krene da priča o tome kako joga blagotvorno deluje na celo telo. Mnogi se kunu u to da im je joga pomogla da srede probleme sa kičmom, da povećaju elastičnost, da se osećaju lagano i dobro u svom telu.

Ne želim da negiram da to, kao i ostalo na meniju nju ejdža, zaista tako deluje – u početku.

Ali, neke stvari se mogu videti tek nakon dužeg vremenskog perioda. O tome sam pričala u svom novom videu

Šta je to što se vidi posle tri decenije bavljenja jogom, a ne vidi se posle prve? https://www.youtube.com/watch?v=sYuGhOcYEcQ&t=21s

Iako je glavni cilj joge ujedinjenje uma, duha i tela, ona je u današnje vreme postala popularno sredstvo za promovisanje fizičkog i mentalnog blagostanja. Predstavlja se i kao savršeni metod za oslobođenje od stresa kroz pokret, tako potreban savremenom čoveku koji uglavnom sedi. Sadrži brojne savete za etički način života i duhovnu praksu, ali se najčešće povezuje sa fizičkim položajima tela (asane), tehnikama disanja (pranajama) i meditacijom (dijana). Ovi fizički orijentisani oblici joge dobili su ogromnu popularnost, što je dovelo dotle da više od trinaest miliona ljudi praktikuje jogu iz čisto zdravstvenih razloga, dok oko trideset miliona ljudi širom sveta redovno praktikuje jogu i slede savete koji iz nje ishode. Vrlo često je preporučuju sami terapeuti ili lekari.

Međutim, gledište da je joga fizički korisna poljuljano je poslednjih godina. Počeo je da raste broj lekara koji govori o tome da je sve veći broj povreda i disfunkcija koje mogu da se dovedu direktno u vezu sa praktikovanjem joge. Članak koji je prilično uzburkao svetsku javnost, objavio je New York Times u kome se navodi alarmantan broj stanja koja se javljaju kao posledica bavljenja ovom istočnjačkom praksom. Ukoliko znate engleski jezik, tekst možete pročitati preko ovog linka https://www.nytimes.com/2012/01/08/magazine/how-yoga-can-wreck-your-body.html

Za one koji ne govore engleski jezik, ukratko: ovde se navode brojni članci iz medicinskih časopisa u kojima se opisuju razni poremećaji, od blagih povreda do trajnih oštećenja, od degeneracije zglobova i povrede diskova do periferne neuropatije i moždanog udara. Ustanovljeno je da joga vežbe itekako mogu izazvati povrede kukova, diskus hernije, prekomernu stimulaciju simpatičkog nervnog sistema, napetost u mišićima, spazme i mnoge druge neželjene pojave.

Javna je tajna da mnogi dugogodišnji učitelji joge prolaze kroz operacije kukova, kolena, da gube diskove u lumbalnom delu kičme, imaju problema sa vratnim pršljenovima (od stoja na glavi) i hroničan bol u ramenima. Retki su učitelji poput Jill Miller koja je sama rekla da jogi treba “štimovanje”, jer je počela da se oseća kao žvakaća guma bez mogućnosti da opaža granice sopstvenog tela. Posle operacije kukova, napravila je novi program pod nazivom Yoga Tune Up u kome je akcenat stavila na anatomiju, korektivne vežbe i propriocepciju. Uprkos tome, i danas se kaje zbog nepotrebnih špaga, nogu iza glave i stojeva na rukama od po pet minuta.

Njen učitelj Glen Blek je izjavio da joga nije za svakoga i nakon toga, doživeo je brojne kritike. Ni on nije očekivao da joga može da uništi njegovo telo, ali je činjenica da disk između lumbalnog L5 i sakruma (krsna kost na završetku kičmenog stuba) kod njega ne postoji. Kao svaki pravi učitelj koji uvidi svoju grešku, javno je priznao da je to posledica dugih poza i besumučnog savijanja unapred i unazad. Ovim je upozorio na to šta joga može učiniti savremenom čoveku koji ne provodi sate verući se po drveću, ne vrši nuždu po čučavcima, niti provodi ceo dan sedeći u položaju sa prekrštenim nogama – kao što su to nekada činili Indusi.

Ustanovljeno je takođe da joga vežbe utiču na žlezde sa unutrašnjim lučenjem, na biohemijske procese u celini, nakon čega se kod osobe doslovno promeni oblik lica i spoljni izgled kože. Kao najčešća posledica navedenog, javlja se gubitak ciklusa kod žena, ali i nagla promena raspoloženja i ponašanja usled izmenjene moždane hemije. Ovo poslednje sam lično imala prilike da iskusim (hormonalne promene o kojima sam pričala u svojim videima), ali i da dobijem najveći broj takvih pitanja i svedočanstava od kako govorim o nju ejdžu.

Pošto volim da oplemenim svaki tekst nekim primerom, ispričaću vam šta se dogodilo mojoj dugogodišnjoj prijateljici koja je svojeremeno otišla na kurs joge kako bi se oslobodila bolova u vratnom delu koji su je mučili.

Dakle, za razliku od mene koja je stalno tražila neki duhovni, dublji smisao, ona je krenula na jogu iz čisto zdravstvenih razloga. Nakon nekoliko časova, stanje joj se pogoršalo, ali joj je savetovano da samo bude uporna i da još više vežba. Bol se onda proširio i na ramena, a kako je dat savet ozbiljno shvatila, odlučila je da upiše kurs za joga učitelje kako bi bolje razumela svoje telo i prirodu vežbi.

Program koji je upisala sadržao je i časove anatomije. To ju je obradovalo i davalo je smisao celoj priči oko joge. Pomislila je da to ipak nije neka mistična disciplina, već medicinski potvrđena terapeutska metoda. Već na prvim časovima, instruktori su pitali na čemu bi polaznici želeli posebno da rade. Moja drugarica se medju prvima javila da kaže da sa žarkom željom namerava da reši svoj problem u vratu, ramenima, da se oslobodi bola i tenzije. Glavni instruktor se nasmejao, rekavši da je to najnormalnija stvar koju svi imaju, pa je pitao da li postoji nešto drugo što je zanima.

Iako joj je bilo čudno što reklamiraju da leče nešto od čega i sami boluju, te pomisli je odbacila i nastavila da istražuje. Svaki put kada bi postavila pitanje o anatomskoj ispravnosti neke poze, dobijala je mistične odgovore o meditacijama, otvaranju trećeg oka, disanju, fokusiranju na predeo između obrva, posle čega će unutar sebe navodno dobiti odgovore koje traži.

Na kraju je doslovno zavapila:

Aman ljudi, neću da otvaram treće oko, jer ni na ova dva ne vidim najbistrije! Vi, umesto da mi date vežbe za ova dva oka, još hoćete i treće da mi otvarate, a mene zapravo samo boli vrat!

Naravno da je zamoljena da napusti trening.

Otišla je kod lekara specijaliste ortopedije. Nakon pregleda, testiranja i procene, dijagnostikovano je da ima sindrom hipermobilnosti (previše rastegnuti ligamenti). Nađena joj je i obrnuta krivina u vratu koja je od stojeva na glavi postala još više kriva i doprinela je degeneraciji diskova.

Oporavila se posle stare, dobre fizikalne terapije.

I hvala Bogu, ostala bez trećeg oka i joge.

Šta bismo na kraju svega ovoga mogli da zaključimo?

Joga stvara bogalje – fizički i duhovno. Možda jeste gruba reč, ali osoba koja krene da se bavi jogom svakako će neku cenu morati da plati. A ta cena je visoka za svakoga ko prepusti svoje telo samozvanim guruima i nastavnicima koji su završili tromesečne kurseve i sada uče druge kako da degenerišu svoje telo.

Mislim da sam sa ovim tekstom temu “joga” iscrpela. Na veliku žalost, postoje još brojne popularne “discipline” na koje treba da se skrene pažnja. A ko će najbolje o tome da vam govori od onoga ko je hteo svemu da pruži šansu, bio otvorenog uma i srca, i ko je iz svega ovoga nekim čudom izvukao živu glavu?!

Sa ljubavlju,

Jelena Stefanović