Zašto joga nije za hrišćane?

Zašto joga nije za hrišćane?

Ovo je jedno od jako čestih pitanja koje dobijam.

Zašto joga nije za hrišćane?

Kako se ja to odričem Boga ako radim joga vežbe?

Zar to nije samo istezanje? Ne mora sve imati veze sa duhovnim.

Moraću da vam kažem sledeće – sve što radimo telom, ima veze sa duhom. Svako fizičko ima veze sa duhovnim, jer ono što se dešava na fizičkom planu, zapravo je samo odraz onoga što se pre svega dešava na duhovnom planu.

Dakle, um, duh i telo su nerazdvojni. Čine celinu.

Kolevka joge je Indija. Koliko su u Indiji mitologija i religija u uskoj vezi sa umetnošću, pa onda i svakodnevnim životom Indusa, mogu danima da vam pričam. Od davnina, od nekih pet hiljada godina pre Hrista (i više) pa sve do danas, to je tako – i nepromenljivo je. Tradicionalno se prenosilo sa kolena na koleno do današnjih dana, čak se odrazilo i na kinematografiju (poznate bolivudske filmove) koji su na Zapadu sve popularniji.

Kada pitate prosečnog Indusa šta je joga, on će vam odmah reći hinduizam. Dakle, jedno se od drugog ne može odvojiti.

Zašto bi onda jedan hrišćanin uopšte želeo da se bavi jogom? Da li jogini dolaze na liturgiju i izgovaraju Isusovu molitvu? Rade velike poklone (metanije) zato što je to ekstra vežba za kičmu i zadnju ložu butina?

Joga asane (položaji tela) nastali su tako što su jogini/Indusi askete, sedeli dugo u prirodi, meditirali i oponašali životinje koje vide (otuda nazivi kobra, mačka, ptica, pas), ali su i položajima tela prikazivali određene scene iz mitologije UTELOVLJUJUĆI BOŽANSTVA KOJIMA SU SE KLANJALI.

Ako želite da dobijate novosti iz Centra za KULR o edukacijama koje organizujem, pozive na Zoom call-ove gde ću govoriti jogi, meditaciji, nju ejdžu uopšte, ako želite pristup novim tekstovima, audio i video materijalima, prijavite se na newsletter i svake nedelje dobijate pisamce od mene direktno u inbox. Potrebno je da samo ostavite svoju mail adresu popunjavajući ovu formu https://subscribepage.io/umetnikduse

Podsećanja radi, skoro pune tri decenije sam izučavala jogu i meditaciju, a orijentalne igre sam istraživala na doktorskim studijama na svom fakultetu, Fakultetu dramskih umetnosti. Očigledno je da sam i sama duboko verovala u to da je sve to ok, da se time čovek ne odriče Boga, da je to zdravo za telo i duh, da na taj način osoba proširuje svoju svest i spaja se sa apsolutom. Šta je to što se ne vidi posle prve decenije bavljenja time, ali se vidi posle dve-tri (neko ni tada ne vidi!), uskoro ćete moći da gledate na mom YouTube kanalu. Dok taj video ne osvane, pogledajte zašto je joga opasna po telesno i duhovono zdravlje.

https://www.youtube.com/watch?v=xQXTQ8wT3IU

Inspiraciju za ovaj tekst mi je dala jedna divna duša koja je dugo “u veri”. Pomenula mi je da od nedavno ide na sportsku jogu. Bila sam zbunjena, pa sam joj postavila par pitanja. Uporno mi je objašnjavala da to nema veze sa jogom. Pitala sam je: “Zašto se onda zove joga kad nije joga, kad nema duhovnu pozadinu?”

Pošto je i sama videla da u plasiranom joj konceptu nema nekakve posebne logike, zamolila sam je da mi objasni kako izgledaju vežbe koje rade na treninzima.

Među nekoliko vežbi koje je nabrojala, a koje su klasične joga asane, rekla mi je da zbog njene kičme često radi i vežbu koja se zove ratnik.

Želite da znate koja priča stoji iza konkretno ove poze?

Priča počinje venčanjem Šive i Sati (negde Šakti). Sati je bila ćerka Dakše, sina boga Brahme koji je u indijskoj religiji vrhovno božanstvo, panteističko Svebiće. Brahma je zapravo stvoritelj celog univerzuma i vlada njime zajedno sa Višnuom koji je “održitelj” i Šivom koji je “uništitelj” svega stvorenog. Dakle, Šiva se ženi Brahminom unukom bez saglasnosti njenog oca Dakše koji je sledio put svog oca Brahme. On je bio ljubitelj zakona i pravila, dok je Šiva plesao i pio kad je hteo, bio je neuredan, sve je radio po svojoj volji i uvek je gledao kako da pravila krši.

Nakon što se oženio Dakšinom ćerkom Sati, Dakša je organizovao jedno slavlje na koje nije pozvao ni svoju ćerku, ni njenog muža Šivu. Na slavlju je mogao biti samo onaj koji sledi njegovu božansku volju, a njih dvoje to svakako nisu činili. Sati je pošto-poto htela da ode na slavlje u inat ocu, ali Šiva nije želeo da pođe sa njom. Kada je stigla, počela je da proziva svog oca pred zvanicama, a on joj je odgovarao, govoreći vrlo ružno o njenom ljubljenom Šivi. Ona ga je branila govoreći da je Šiva bog koji nikada ne tera druge da se povinuju njegovoj volji, kao što to on čini.

Kada je Dakša rečima uvredio još više njenog muža pred svim gostima, nju je bes toliko zaslepeo da je odlučila da ne želi više ništa da ima sa telom koje je od njega kao ćerka dobila. Pala je u mistični trans, zaronila duboko u sebe kroz joginske vežbe, dok celo svoje telo nije spržila plamenom.

Kada je Šiva saznao kako je njegova draga stradala, počupao je svoju kosu, a iz tih dlaka je nikao ratnik Virabhadra (poza se zove Virabhadrasana) koji je imao hiljadu ruku sa kosturskim glavama, tri užasna oka i telo tamno kao najstrašniji olujni oblaci. Šiva ga je poslao da obezglavi Dakšu i sve njegove goste.

Kada je stigao na proslavu, zauzeo je položaj sa povijenim kolenima kako bi se povezao sa podzemljem i rukama pobednički podignutim na gore. (Ratnik poza 1) Zatim je raširio ruke spremajući se za napad (ratnik poza 2, najčešće prikazivana na slikama). I konačno, nagao je telo ka zemlji izvršivši pokolj, skidajući glave Dakši i gostima oštricama koje su poletele iz njegovih iz ruku (ratnik poza 3).

Kada je shvatio šta je uradio, umesto besa, preplavila ga je tuga, pa je na Dakšinu glavu stavio glavu koze nakon čega se ovo božanstvo takvom slikom i predstavlja. Dakša je oživeo i odmah bio oduševljen njegovim “velikodušnim gestom”, pa je pozvao sve zvanice da se njemu poklone i od tada ga slede.

Ako pogledamo stvari iz hrišćanskog ugla, znamo ko ne želi “da sluša Oca”. Ko je večiti buntovnik protiv Njegove volje, ko razara, ubija i uništava. Znamo ko je neuredan, raskalašan i ko mašta o tome da preuzme presto Tvorca. Ko bar malo poznaje suštinu hrišćanstva, izvući će paralelu i naježiće se. Znaće da na joga časovima nema šta da više traži.

Svaka asana/telesni položaj ima neku ovakvu ili sličnu priču u pozadini.

Google vam je na dohvat ruke, pa istražite šta zapravo radite.

Ako posmatramo stvari kroz simboliku kako inače mnogi joga instruktori to prezentuju, onda bi taj ratnik trebalo da bude simbol našeg ratovanja protiv svih negativnosti u nama. Međutim, nije tako. Odnosno, nije samo to. Na ovaj način se od polaznika joga treninga zapravo traži da “utelove Virabhadru” i budu neustrašivi ratnici, isto kao što je i on bio. A on je svakako bio ostrašćeni demon uništitelj.

Bez poznavanja dublje duhovne pozadine, možda sve ovo i ne zvuči loše. Jer, šta prosečan Srbin/Srpkinja znaju o tome ko je Virabhadra? Koju scenu iz indijske mitologije time iznova ponavljaju i koga otelovljuju? Još kad se tome doda činjenica da sve to vodi poreklo iz religije – pa ona nikako ne može biti loša! Koja religija propagira ubistva, smrt, pokolj?

Nijedna. Ali, indijska religija je na početku bila jednobožačka. Šta se dogodilo tada kada je postala mnogobožačka i kako je Trimurti (Brahma, Višnu i Šiva) potpuno suprotan model od Oca, Sina i Svetoga Duha u hrišćanstvu, to bi mogla biti tema nekog narednog teksta.

Za sada ovaj tekst mogu samo da završim pitanjem – da li zaista želite OVO da utelovite i svojim udovima oponašate jednu ovakvu priču iz indijske mitologije?

Koliko poznajemo svoju pravoslavnu veru ako toliko imamo želja i poriva da zaronimo u hinduizam koji nam je takođe očigledna nepoznanica?

Sa ljubavlju,

Jelena

%d bloggers like this: