Čarolija zime

Čarolija zime

Dok u jutru hladnom
pahulje padaju, pa prave ćilim beo,
svežina pluća otvori,
a um se umiri, da vidim život ceo.

Posmatram, pa se čudim
kuda stalno žuri ovaj svet…
Zašto ne zastane, da se malo divi,
jer života nema pet.

Puče belina preda mnom,
a u duši neki mir
zbog trenutka blagog…
Navejaše sećanja,
snovi, nade, tajne,
pregršt srcu dragog.

Eh, koliko vremena,
lutanja, energije unete
u beskorisno stanje…
Bola, patnje, stradanja,
nepromišljenih poteza
gde radosti je manje.

Šta će čovek, proklet…
Neuk, željan pažnje, laže,
a sve mu je pod nosom!
Onoga najvrednijeg, što sve duše traže…

Zato zastadoh u momentu
da udahnem punim plućima
i pustim koren za večnost,
umesto da lunjam po nekakvim bespućima…

Pa i tebi sada kažem:
nos promoli, pahulje doživi!
Srce ispuni malim, a vrednim;
celim bićem i svom snagom
sitnicama se divi.

© Jelena Stefanović

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: