Jelena Stefanović

Većina vas zna da sam mnogo godina provela u traganju za svojim korenima, istinom, duhovnošću. Na tom putu sam nailazila na brojna učenja, tumačenja, ljude koji su bili manje ili više uvereni u to što govore, ili ono što doživljavaju. Često sam imala prilike i da čujem da se kaže da Boga ne možemo shvatiti razumom i bili su u pravu. Jedan moj prijatelj ima običaj da kaže: “Pa može li stolica pojmiti stolara?” Izvesno je, ne može. Ali, moguće je nešto drugo.

Zaista postoje oči srca. Da bi one dobro videle, samo srce mora biti čisto – od tuge, bola, želje za osvetom, pakosti, ljubomore, pohlepe. Stojim pri stavu da je čovek mnogo tehnički napredovao, ali da su ljudske slabosti ipak ostale ljudske slabosti. Kroz ranije vekove, nekako smo bili svesni bar da smo pali i da smo slabi, trudili smo se da napredujemo i da se popravimo. Trudili smo se da budemo bolji ljudi, da ostanemo pošteni, vredni, da zanemarimo sitna zadovoljstva i gledamo opšti cilj iznad ličnog. Danas smo uvereni da smo super, nesvesni svoje nesvesti i svoje pale prirode, a onaj koji je smeran, pošten, vredan, skroman, hrabar, častan – njemu se rugaju. A mi još u svom tom svom brlogu, smatramo da smo se probudili i da ćemo uskoro preći na viši nivo postojanja! Zablude su slatke, ali nažalost, imaju tendenciju da zagospodare čovekom.

O svom duhovnom traganju i svim svojim lutanjima upravo pišem knjigu. Biće to još jedna ispovest, pa vam neću otkrivati detalje. Ono što svakako želim da podelim sa vama jeste jedna činjenica – Bog je ličnost. Ma koliko to mnogima bilo teško da shvate! Kroz mnoga učenja ili kroz pokušaj da nedokučivo dokučimo razumom, provlači se drugačija ideja – da je to neka sila, neka energija, neki bezlični apsolut, sam kosmos (univerzum) kome se mnogi čak klanjaju i mole misleći da je to bog samo zato što je veći od nas.

Univerzum je samo tvorevina, ono što je Tvorac stvorio, kao i sve ostalo. Imajte na umu to svaki naredni put kada kažete: “Univerzume, hvala ti što si mi pomogao da uradim to i to…” Nije univerzum, Bog je. Univerzum nije Tvorac, Bog jeste. Univerzum nema lice, Bog ima. Ako se klanjamo tvorevini, tražimo od nje da nam izadje u susret i ispuni želje, to se zove idolopoklonstvo.
Univerzum ili Bog – lukavo se usadila ideja da je to svejedno, da je isto. Nije. Upravo od toga zavisi šta ćemo dalje raditi, kako ćemo pristupiti životu. Samo ta “sitnica” određuje mnogo toga, kvalitet onoga što živimo i što jesmo – kako doživljavamo Boga. Zašto? Zato što nam je neophodan živi odnos sa Njim. Sa nekom bezličnom tvorevinom, to je nemoguće postići. I onda se to odražava na kvalitet svega što radimo – kao što iz korena nikne drvo koje daje ovakav ili onakav plod.

Još bih vam pisala o samom Gospodu Isusu Hristu i lukavo umetnutoj ideji da je On, eto, bio tek neki tamo lik na visokom stepenu svesti za ono vreme, i koji je navodno išao u Indiju da izučava jogu. Ali, o tim i sličnim rasprostranjenim neistinama pisaću vam uskoro, neki drugi put.

© Jelena Stefanović