Jelena Stefanović

Glavni virus planete je usamljenost i osećaj odsečenosti od drugih usled čega svi prirodni mehanizmi odbrane i imuniteta slabe razvijajući zavisnost i ostale mehanizme prilagođavanja. U svetu već dugo postoji pandemija opiodne krize što je termin koji se učestalo javno pominje samo u Americi koliko sam mogla da primetim iako problema ima na svim kontinentima. Procenat smrtnosti je ogroman, i to ne samo od ulične i nepročiščene droge, već u velikom broju slučajeva od lekova (opioda i analgetika) prepisanih od strane lekara.

O ovome ne samo da se ne govori, već se zvanično ne može proglasiti pandemija, jer nije u pitanju zarazna bolest niti nepoznati uzročnik bolesti. Ali, da li je baš tako?

“Socijalno distanciranje” je sada pretvoreno u preventivnu meru, a inače je uzročnik svakog zla današnjice – individualno i kolektivno.

Smeh je zarazan, strah je zarazan. Raspoloženje se prenosi bukvalno kroz etar. Pre neke tragedije veliki broj osetljivih ljudi može osetiti težinu u srcu, čak i bez razloga plakati, iako ne zna šta se dešava ili će desiti na drugom kraju sveta.

Pa, dokle ćemo sav fokus stavljati na vidljivo – golim okom ili mikroskopom, svejedno?
Čovek nije samo fizičko biće, to bi valjda trebalo svi da znaju. Mnogo toga je nevidljivo, ali suštinsko za postojanje. Toliko nasušno i neophodno da je nemoguće dovesti u pitanje da li je realno… Isključi ga i nema te.
Negde pročitah da će mnogi umreti upravo od izolacije ili ekonomskog udara, a ne od virusa. Čak i da fizički ostanu živi… Ne bih se više mogla složiti sa tim. Zato, ostajte u smirenju, molitvi i dobrom raspoloženju uprkos svemu. Uzročnici onoga što stvarno razara čoveka nikad neće biti vidljivi, pa samim tim, ni priznati. Ali, zato će uvek biti osetni i jasni – bez dokaza.

Jelena Stefanović