Jelena Stefanović

Već nekoliko meseci unazad se bavim temom nju ejdža – šta taj termin podrazumeva, u kojim segmentima života postoji i na koji način, u čemu se kriju zamke lažnih učenja, kao i fenomenom zbog čega su danas ta jeretička, izopačena učenja toliko rasprostranjena i popularna. Jedno je sigurno – čovek je oduvek bio gladan duhovne hrane. Međutim, ovo potrošačko društvo, kako donosi zatrovanu vodu, hranu i vazduh, epidemiju nezdravog načina života, tako donosi i poplavu svakojakih tehnika, odnosno prečica za bolji kvalitet života, naizgled duhovni i lični razvoj, a u celom paketu obmane nalazi se i opaki duhovni otrov.

Jednom prilikom sam mogla da vidim objavu jedne od tih nju ejdžerki – žena koja nema ni dana škole iz oblasti psihologije, sociologije, koučinga, niti bilo koje druge visoke škole i fakulteta, bez dana iskustva rada sa ljudima, koja je iz sopstvenog očaja počela da gradi biznis na idejama o tome kako pomoći sebi, a završila do dana dokle je meni poznato sa objavljenim radom na temu podsvesnih obrazaca. Ceo njen poduhvat u samom startu nije podrazumevao nikakav vid energetskog rada, ali djavo uradi svoje, pa svoje podanike koji ni ne znaju da su upravo to, uvuče još dublje. Pretpostavljate da je ubrzo na spisku usluga mogao da se nađe i energetski rad na daljinu, očitavanje prošlosti i budućnosti, isceljenje polaganjem ruku, hipnoza i slično tome.

Vidovitoj Zorki, Branki, Vangi, Kleopatri smo se do nedavno smejali, zar ne?

Ne, ne pričam ovo da bih bilo koga blatila. Prosto nisam taj tip, nikada nisam bila, niti ću biti. Govorim ovo da vam slikovito prikažem kako taj put izgleda i kako taj model funkcioniše. Takvih žena je na žalost bezbroj u današnje vreme. I uglavnom se mogu naći preko interneta. A da je internet dobar kanal za širenje zla, znala sam još u samom njegovom začetku. Naravno da može služiti i u dobre svrhe, ali takvih je slučajeva malo. O tome nekom drugom prilikom.

Da se vratimo na objavu malopre pomenute dame… Odnosila se na ideju da djavo skuplja ljudske duše, pa je pitanje glasilo šta će mu naše duše i zašto mu je toliko stalo do njih. Zar to ne zvuči smešno, bilo je njeno pitanje. Podtekst je bio – ko još veruje u to?

Onaj ko iole nešto zna o duhovnom svetu zna takođe i da drevne priče nisu izmišljene. Lepo kućno vaspitanje i moralna čistota kojoj se težilo fino su umeli da zaobiđu puteve popločane zamkama, pa su oni koji su slušali svoje roditelje bili pošteđeni velikog duševnog bola, ali i saznanja i potvrde da to stvarno tako funkcioniše kako su nam naši stari pričali. Prosto se taj zakon uzroka i posledice poštovao – ako uradiš ovo, čeka te ono. I ako ti se to ne dogodi, to je onda slučajnost, a ne pravilo. A svaka slučajnost ima svoj smisao.

Da se vratim na sopstveno iskustvo – iako sam imala predivno kućno vaspitanje, odlično moralno usmerenje, ukorenjenu težnju ka čistoti (zato ne volim da psujem i užasno se kajem kada mi neka ružna reč izleti iz usta, a to isto važi i za bilo koje uvrede, osude, ogovaranja i teške reči), bujica otpada koje nosi savremeno doba, iskrivljene vrednosti i tendencije koje su nametnute kao jedino ispravne nisu mogle ni mene da zaobiđu. Sve prethodno utkano u mene samo je doprinelo da lakše razaznam neke stvari i brže-bolje da se vratim na pravi put. Ali, šta se dešava sa onim ljudima koji to nisu imali? Sa onima kojima pored emotivnih rana koje svi do jednog imamo, ne ostaje ona potpora i čvrsta pozadina? Kojima u najtežim životnim trenucima, kada se donose odluke izuzetno važne za dalji tok našeg života ne zvoni u pozadini glas bake ili deke ili majke ili oca ili neka priča za laku noć? Pa još ako nisu utvrđeni u veri, pa nastave da talasaju besputno u bezdan?

Zaista, šta se dešava sa njima? Kako završava ona duša koja ode bez pokajanja, jer je zbog nju ejdža mislila da greha nema i da je svaki postupak i odluka – samo izbor?

Nju ejdž propagira ideju da ne postoje dobro i zlo, da je sve dobro. Nameće se model razmišljanja da sve bude prihvatljivo, dopušteno, da greha nema i da je pokajanje nepotrebno zato što je ljudski grešiti. “Ako se to uopšte tako može nazvati, jer šta je greh i ko je to definisao?” Rekao bi neki nju ejdžer, novokomponovani duhovnjak i guru koji vodi stado u pakao ognjeni. Tužno je što svi idu, i taj vođa, a i sledbenici, kao što rekoh – u bezdan, sa ružičastim naočarima na očima, misleći da su vrlo srećni, jer su koliko-toliko uspeli da ostvare svoje zemaljske prohteve, želje i snove. Zadovoljili su potrebe svoga tela – da putuju, da se kupaju skupocenim kupkama, da uživaju u svim mogućim telesnim zadovoljstvima, od hrane do seksa, stavljajući svoju dušu u zapećak, na poslednje mesto – jer sad se živi. Pa daj da proživimo još malo dok smo ovde, posle ko te pita!

Jel tako izgleda “život u sadašnjem trenutku”?

Posle će nas pitati, bez sumnje, sam Gospod koji nam tu istu dušu dade kao neprocenljivo blago, a koje mi podredismo svemu prolaznom i pre svega nebitnom. Poništavamo značaj onoga što vredi da bismo dali značaj onome što nestane u treptaju oka. Tome uči nju ejdž.

Kada sam izbacila nekoliko videa o tome gde se sve kriju zamke, bilo je ljudi koji su maksimalno popljuvali moj rad. Svrstali su me u red svih tih koji nešto popuju bez pokrića, a usput sam zaradila etiketu bivšeg nju ejdžera što je za mene realno vrlo ružno. To samo pokazuje koliko neko ko se nalazi na mom kanalu ili na tren tu zastane, ne poznaje moj rad. Jedno je kada neko nema izgrađen identitet, pa ga gradi u nju ejdžu i kroz njega, a drugo je kada neko ima itekako izgrađen identitet, pa se on naruši i malo okrnji nekim nakaradnim učenjem koje je delovalo primamljivo. To se zapravo dešava svima u toku života, a ovo što nju ejdž pravi od ljudi – do skoro sam mislila da se dešava samo danas u toj meri. Kada pogledamo istoriju, a još ako se dotaknemo Svetog pisma, Prologa i žitija svetitelja, videćemo da se bobra između dobra i zla vodila neprestano, nekad samo sa manjim intenzitetom. Šta više, ratovi su vođeni pre koju godinu unazad na našem tlu, neki se i danas vode, a zverska ubijanja postojala su i u prošlom veku, i u svim ranijim, postoje i danas. Čovek ogrezao u nju ejdž, takve stvari potpuno zaboravlja. Stavlja ih u daleku prošlost i živi u iluziji da im više nikada neće svedočiti. Glavni razlog tome je što ne ume da odvoji žito od kukulja.

Zašto? Zato što se nju ejdž koristi poluistinama i prosečnom čoveku je jako teško da razluči gde je ta tanka granica između puteva koji vode do propasti ili spasenja; između uspeha i slavoljublja, dobre karijere i srebroljublja; između vere u Boga i verovanju Bogu; između kontrole i nesigurnosti; očaja i pozitivne vibracije, stvarne radosti i euforije; zadovoljstva uprkos nemanju i bogatstva uprkos siromaštvu. Svako ko se nađe na jednoj od ove dve strane, ovu drugu smatra ludom.

Sad dolazimo do ključnog pitanja – kako razdvojiti žito od kukolja? Koje knjige treba da čitamo, koje radionice i edukacije da pohađamo, šta treba da naučimo da bismo znali to da razlikujemo da ne upadnemo u zamku?

Dobila sam više puta to pitanje. Čak su mi se smejali i rekli – pa po tebi je sad sve nju ejdž!

Daleko od toga. Naravno da nije sve nju ejdž. Ali, tanka je linija, veoma! Sa nju edjž pokretom je dobilo novo ruho, zanimljivo savremenom čoveku u žurbi. Gorka bombona (duhovni otrov) je zamotana u vrlo privlačnu ambalažu (istina koja je svima prepoznatljiva).

Ali, da bismo umeli to razlikujemo, potreban nam je dar. Dar rasuđivanja.

Ovaj dar se dobija od Gospoda. Ili jesi ili nisi! Ili ga imaš ili ga nemaš. Zašto, kako i zbog čega, mi to ne možemo znati. Zaista ne možemo, pa možemo da se trudimo koliko god hoćemo! Ono što je jedino u našoj moći jeste da se molimo (na šta će mnogi podrugljivo reći da ne žele čekati i da je takav pristup vrlo pasivan, jer se tako čovek skriva pod tim plaštom, pa zapravo ništa ne čini), da svojim postupcima zadobijemo naklonost Svevišnjega, da slušamo Njegove zapovesti. Tada će nam vrlo verovatno biti otkriveno i dato. Ako bajamo, vračamo, čarobiramo, bavimo se magijskim ritualima, iščitavamo energetska polja, time brišemo darove koje je u nas utisnuo (razum, savest za početak) i teško da ćemo videti dalje od svog nosa.

Dakle, moramo da se potrudimo. Većina ljudi radi kako misli da treba, a ne kako treba. Moli se da im se pokaže Istina, a u srcu uopšte ne žele da je čuju. Jer su oni odlučili da je nešto glupo i nelogično. Pa kad se tome doda i novac uložen u silne edukacije, radionice, seminare, malo je verovatno da će neko reći – ok, pogrešio sam, ostodoh bez silnih novaca, bio sam prevaren, daj da spasem sad što se spasti može. Većina njih i ostaje u svemu tome baš zato što im je bezveze da bace svoj trud, svoj novac i da pređu preko svojih reči i kažu drugima da ono što su pričali ipak nije tako. I sama sam bila više puta bila optužena da “sad pričam drugu priču”. Tako je, i nema problem sa tim što “samoj sebi uskačem u usta”. To se zove preumljenje, a u mom slučaju vraćanje na pravi kolosek, jer sam sve te stvari znala, pa sam zalutala. Meditacijom sam se najduže bavila, pa opet ne toliko intenzivno koliko sama kilometraža govori. I ne stidim se toga, nego sam zahvalna zato što sada znam ono što znam. Smatram da je najčovečnije priznati grešku kad je čovek napravi, saopštiti, reći, izviniti se, tražiti oproštaj, a ne nastaviti terati staru šemu jer nam je glupo i zato što što smo nemoćni da tako nešto učinimo. Da bi se tako postupilo, zaista čovek mora da se odveže od svega i da ima jasan cilj da spase sebe, a i druge kroz to, uprkos svemu. Da zgazi sopstveni ponos i materijalna dobra, a to je i danas najteže.

Kao što rekoh jednom, ljudske slabosti ostaju idealno tlo za širenje zla i koliko god svi danas pričali o promeni, nje u suštini nema. Ima je u malom, prividno i na kratke staze. Sama srž je ostala ista.

Ako bih mogla nekako da rezimiram sve napisano sa jasnom porukom, to bi bilo ovako…

1. Čovek je slab da se sa demonima i raznim entitetima nosi sam. Nju ejdž ga uči da može, jer je navodno beskonačan i svemoguć, samo to još nije otkrio u sebi. Bića koja ga napadaju i bića koja ga brane, prosto su duhovi podnebesja, na istoj su strani i igraju se sa nama. Samo Bog može da zaštiti čoveka, otuda je molitva “Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog” istinski duhovni urgentni centar (rekao moj gost Ivan Kirinčić, a meni se mnogo dopalo). Tada u praksi vidimo da je živa istina ono što je rečeno – da je to zaista jedino ime pod kapom Nebeskom kojim se možemo spasiti. Ni Buda, ni Muhamed, ni Krišna, niti bilo koji drugi bog i ritual, čarobna reč ili mantra ne pomaže. Samo ova tajna! Naravno, to nikad neće saznati onaj koji želi da nastavi da služi tamnoj strani, jer ga vragovi neće ni napadati. Što, kad je sluga đavolji. Ali, ko poželi da služi Bogu, videće kakva ćega iskušenja sve snaći.
2. Nije istina da nismo u opasnosti i da se nemamo od čega štititi, jer već i malo dete zna da oseti onaj težak osećaj u stomaku kada je ugroženo. Nju ejdž nas uči da urođeni osećaj zapravo iskorenimo – da bismo bili lakši plen.
3. Nju ejdž nas uči svakakvim metodama meditacije kojim se naš um zatrpava svakojakim slikama (vizuelizacije), porukama (afirmacije), mantrama (čiji prevod ne znamo, a i da znamo, značenje samo naizgled ima veze sa božanskim, zapravo nema – to vidi svako ko malo dublje uđe u to). Sam cilj je pražnjenje uma, oslobađanje od rasuđivanja koje nam je upravo potrebno, kritičkog mišljenja koga je sve manje (što nema veze sa osudom, to su babe i žabe), nepostojanje nikakve misli kako bismo postigli mir. Suština zapravo je da postanemo hram Duha Svetoga i da se ispunimo blagodaću, a um molitvom. Tako se zaista “povezujemo sa izvorom” (kako bi mnogi nju ejdžeri rekli), jer što smo mi više revnosni i posvećeni Bogu, to je On više u nama. Kroz meditacije, afirmacije, vizuelizacije smo odvojeni od Njega i obitavamo u slikama sopstvenog uma i željama slabašnog srca – dok ga još imamo.
4. Nju ejdž propagira ideju buđenja ženske energije, praktikuju se rituali uz Mesec (mlad i pun; čekovi obilja, okupljanje žena, igranje na mesečini, meditacije, držanje vode na svetlosti punog Meseca uz magične reči). To su sve paganski običaji koji zapravo prizivaju druge bogove, a drugi bogovi su zapravo demoni i pali anđeli, jer samo je jedan Bog u Svetoj Trojici.
5. Komunikacija sa anđelima je komunikacija sa nečistim silama koje se koriste ljudskom naivnošću i lakovernošću radi manipulacije. Sakupljanje perca, dinarčića, poruke anđela, iceljenje anđeoskim energijama, kanalisanje i iščitavanje, duhovni vodiči sa kojima se navodno uspostavi kontakt kroz inicijaciju, meditaciju ili na neki drugi način – sve je to komunikacija sa duhovima koju je Bog zabranio. Priče sa precima takođe, i to su isto duhovi. I nisu u pitanju nikakva znanja koja su sada dostupna, već manipulacije koje postoje od kako je veka. Niti ćemo se spasti sada prepuni znanja dok su naši precima bili puni neznanja – zapravo je obrnuto. Gospodnji anđeli su se javljali kroz istoriju samo jako malom broju ljudi,onim skromnim ugodnicima koji su se zbog svoje jednostavnosti, čistih srca i lepih dela udostojili da im se Bog obrati i pošalje svoje anđele. Takođe je u nekim tehnikama zastupljeno i zapovedanje Tvorcu (teta hiling na primer), a od davnina se zna da samo čovek koji skromno zamoli svestan svoje grešnosti, nedostojnosti, može bilo šta dobiti. Zapovedati Bogu je oholost neviđenih razmera, umišljenost čoveka koja u najblažem slučaju može delovati naivno i smešno, u najgorem može navući samo veliki gnev tog istog Tvorca kome smo se drznuli da zapovedamo. Neka vam vaše dete naređuje šta ćete da radite, da vidimo šta ćete reći i koliko ćete trpeti. Kakva će vaša reakcija biti? Samo se malo zapitajte.
6. Jedan od razloga zbog čega čovek ne ceni svoju dušu i svoj život kako bi trebalo, jeste istočnjačko učenje o reinkarnaciji koje je danas kroz nju ejdž masovno popularizovano i prihvaćeno. Ako ću da šetam iz tela u telo, i putujem kroz vremena, jer mi je telo samo teret i oklop, a zapravo sam energija, zašto da osećam brigu zbog pogrešne odluke, kada ću iovako svoje greške ispraviti u nekom drugim životu? I zašto da se trudim kad imam vremena? Ovakav stav uistinu slabi čoveka, ulaguje ga u komotitetu, tera na duhovnu i mentalnu lenjost koja rezultira i takvim delima. Vremena u stvari nema. Sad se živi i sad se ispravlja sve razrešuje i postiže svešto treba. “Ne ostavljaj za sutra sve što možeš da uradiš danas,” samo je jedna od mudrosti naših baka.
7. Učenje o čakrama o kojima danas skoro svi pričaju je iskrivljeno hinduističko učenje – kao i svuda, istinito učenje obavijeno velom okultizma. Zapravo predstavlja implantate kroz koje se nečiste sile “kače” na nas i crpe našu životnu energiju. Iovako su naši strahovi, sumnje. očaj, bes, gnev, ljutnja, zavist jedna divna poslastica za pale anđele, pa što više takvih emocija, to više niti koje nas vezuju za ono što nas sputava i vrti u krug. Ta bića se bukvalno hrane našim emocijama koje nju ejdžeri nazivaju “niskom vibracijom”. Naši nečovečni postupci, gresi, loše misli osnažuju veze sa tim bićima, a otvaranje “čakri” je samo poziv njima da priđu i napoje se. Zato mnoge tehnike imaju razna čišćenja. Što smo mi više nezadovoljni, to više hrane za njh. Ali, tada nam se ne preporuči da to sve batalimo, već da odemo na još jednu radionicu, seminar, inicijaciju. I mi tako učinimo da bismo se spasli, a zapravo produžimo lanac koji je bez nas oslabljen. I naravno, iznova proživljamo ista ili slična iskustva, “kopamo” po programima, plačemo, tugujemo,”čistimo se”. Još jednom, samo nas Istina može osloboditi, a Gospod je jedina Istina, Put i Život.
8. Nju edjž propagira izlazak iz okvira na jedan potpuno pogrešan način. Sve je dozvoljeno, dopušteno, a uz dobro ispeglanu priču da ne treba da bude osude, postalo je dopustivo ono što je nekada bilo nedopustivo. Sve bolesti su dospele u prvi plan, a čak i pedofilija i homoseksualizam su prvo nazvane slobodnim izborom, a ne bolešću. I nekako svaki čovek koji valja gubi slobodu i govora i izbora i življenja, a sve što je zdravo postane osuđeno i izolovano uprkos priči o bezuslovnoj ljubavi i izbegavanju osude. Pa kako to? Neznalice prosperiraju, doktori nauka sede u kući. Baš je ravnopravno!

S obzirom na to da je ova tema toliko široka, nastaviću izlaganje u nekom drugom tekstu, videu ili audio emisiji.

Nadam se da vam je bilo na korist, a ja se uvek uzdam u to da čuje, vidi i pročita baš onaj kome je to najpotrebnije.

Do sledećeg čitanja, gledanja i slušanja, veliki pozdrav!

Jelena Stefanović