NJU EJDŽ IDEOLOGIJA – SEKTA U KOJOJ STE ČLAN, A DA NE ZNATE!

U prethodnim videima, audio emisijama i tekstovima bavila sam se nju ejdžom i njegovim posledicama po ljudsku dušu. Ova ideologija po svojoj definiciji predstavlja svojevrsnu mešavinu naučnih dostignuća, filozofskih misli, religije, dalekoistočnih učenja, ekologije, psihologije i još po nečega. Kao takva predstavlja skupinu svega što na kraju daje jedno veliko NIŠTA. I ako pitate – pa gde je tu onda smisao – slobodno se može reći da ga u ovoj ideologiji i nema. Jedini smisao je u tome što kao takva odgovara različitim ukusima, pa zato predstavlja mamac za najširu populaciju.

U tom smislu, new age ideologiji su podložni i oni koji ne veruju u Boga, jer se na imenu Njegovom ne insistira. Tu se pominje univerzum, kosmos ili sile prirode koje će čak i svaki ateista uvažiti. Njoj su podložni i skeptici, jer nudi naučno objašnjenje i dokaze. Njoj su podložni i oni koji vole zdrav život, jer nudi bezbroj rešenja uz koje se proturaju određene misli, verovanja i ideje. U ovu zamku često upadnu i utvrđeni vernici, jer se nju ejdž koristi dostignućima i terminologijom savremene psihologije, ali i citiranjem delova iz Svetog pisma i njegovim proizvoljnim i parcijalnim tumačenjem kako bi se podmetnula neka ideja koja od njega zapravo daleko vodi. Spisak je podugačak, pa ću se zadržati upravo na onome što sam već rekla – ima dovoljno za svakoga i za svačiji ukus tako da niko nije izuzet. Još prostije rečeno, svako može da upadne u zamku.

Hajde sada da vidimo kakve veze ima new age sa sektom. Šta je sekta po svojoj definiciji pre svega i kako je prepoznati?

Sekta je izdvojena ili zatvorena grupa ljudi koji slede neka svoja načela za koja smatraju da su ispravna u odnosu na učenje osnovne grupe od koje su se odcepili. Za svaku sektu je karakteristično da ima čvrstu organizaciju i jedinstvene rituale koji su obavezni. U moderno doba se pod sektama smatraju zatvorene verske grupe, takozvani kutovi i oni se mogu podeliti na pseudohrišćanske sekte, čija je osnova hrišćanstvo, pseudohinduističke i dalekoistočne sekte čiju osnovu čine hinduizam i budizam, sinkretističke sekte za koje je karakterističan okultizam, spiritizam i magija, i konačno, satanistička sekta. Ove sekte funkcionišu kao verske organizacije koje imaju svog vođu, gurua ili predstavnika koji se sluša i koji je zadužen za celokupan rad sekte. Nju ejdž pravac je u toj meri kao zamešateljstvo pokvaren i perfidan, jer predstavlja kombinaciju svega navedenog. Ne postoji zvanično učlanjenje ili odlazak u neku organizaciju, ali zato postoji nova forma posećivanje seminara, kupovina i distribucija neobične literature koja promoviše tehnike, ideologiju i savet za bolji život, prilikom čega se neretko propagiraju i određene religijske teme, sugestije za sticanje određenih duhovnih moći i tome slično. Naravno, tu su i silni rituali, opet prilagođeni svačijem sistemu verovanja.

Za razliku od sekti koje su nam do sada bile poznate, a koje su dovodile do poremećaja ličnosti da osoba ne može da funkcioniše u realnosti, a što je često dovodilo do destrukcije, uništenja porodice, drugih poroka, ubistava, kolektivnih ili individualnih samoubistava, ovde se dešava slična stvar na znatno drugačiji način. Čovek je naizgled okrenut boljitku i zdravom životu, ali ne sagledava stvari na racionalan način, već je totalno anesteziran, mozak mu je ispran. Živi na “visokoj vibraciji”, a duboko jer nesrećan. I još je nesrećniji, jer to je vidi. Osoba gubi svoj identitet, lični pečat, gasi joj se kreativnost i autentičnost, iako to u prvi mah ne izgleda tako (beskrupulozno krade tuđe ideje pod izgovorom da sve dolazi iz istog izvora, a istomišljenici joj laskaju, pružaju joj podršku i ohrabruju to stanje). Ona se odvaja od osnovnih verskih učenja sa kojima je odrastala, a vrlo brzo i od porodice koja je navodno ne razume, koja joj je dosadna, “ostala je zatucana” i koju zato sve više zamenjuju novim ljudima i takozvanim “prijateljima”. Ta osoba živi u iluziji da sve drži pod svojom kontrolom, da svojim mislima, energijom ili tehnikama može na sve da utiče, da je sama kreator svoje realnosti i da je sve što doživljava u spoljašnjem svetu projekcija onoga što ona nosi unutra. Ljudi oko takve osobe primećuju promenu, ona deluje kao da je ispranog mozga iako sama duboko veruje da radi ispravnu stvar. Jedna od najvećih zamki nju ejdža jeste što se sve dešava pod okriljem priče o boljem životu, iseljenju, određenim prečicama, više novca, brzoj manifestaciji želja, pronalasku srodne ili blizanačke duše, i o još mnogo toga. Dakle, sve se dešava u ime bezuslovne ljubavi, svetlosti, jednosti, celine. Dobro i zlo po nju ejdž teorijama ne postoje, sve je samo izbor i ako pogrešimo, ne treba da se jedemo ili krivimo, već samo da nastavimo dalje.

Kao što sam i naglasila u jednom od svojih videa, ciljevi nju ejdža se zapravo nikada ne odnose na postizanje vrlina, na duhovno snaženje kroz uzdržanje, vežbanje discipline, molitve i odnos sa Tvorcem, već je sve vreme pažnja okrenuta ka materijalnom, kao i ugađanju svome telu, održavanju večne mladosti, lepote, postizanju dobrog položaja u društvu, ostvarivanju želja i povladjivanju svojim slabostima. Stalno se traže nove prečice i zaobilazni putevi, a vrlinski put je prepušten odabiru i savesti pojedinca koja se na navedene načine briše, umrtvljuje, a sve u skladu sa novom pričom o svesnosti.

Ako kroz zakon privlačenja neko želi da manifestujr skupe cipele, kola, novi stan, na šta je to usmereno? Na duhovno ili materijalno? Ako se čovek koristi vizuelizacijama, meditacijama i magijanjem, koliko poseduje strpljenja čim bi hteo da postigne rezultat što pre? Ako je već dugo čekao, ali nije dobio traženo, pa onda posegao za ovim čarobnim štapićima, koliko je spreman da se pomiri sa tim da je možda božija volja da ono što želi nikada i ne dobije? Da li se ikad zapitao da li to što hoće njemu zaista treba i koji je osećaj želi sebi da nadomesti sa tim?

Ako bolje pogledamo, new age se kao sekta koristi vekovnim ljudskim slabostima. U ove kandže upada većina onih koji su doživeli krizu u porodici. A ko je danas nema? Propali brakovi dece iz propalih brakova koja stvaraju nove propale brakove… Nerazumevanje između supružnika, roditelja i dece… U ovoj žurbi, malo je vremena za komunikaciju. Emocionalno smo zaslepljeni, otupeli, pa kad tog vremena i ima, onda izvesno nemamo uši da čujemo na pravi način ono što nam druga strana poručuje, nego i to tumačimo kroz sopstvenu prizmu koja je uglavnom zamagljena.

Sledeća slabost koju gađa nju ejdž je traženje pripadnosti, građenje identiteta, podrška grupe. U ugroženoj porodici, na poslu koji ne volimo i gde se neko iživljava nad nama, u vremenu u kome smo svakako zaboravili ko smo i šta hoćemo, ko se ne bi upecao? Ko ne bi poželeo da bude deo grupe ljudi koja ga bezuslovno podržava i prihvata ga baš takvog kakav jeste?

Skoro svaki čovek traži odgovore, gladan je duhovne hrane, ali nema vremena da izučava teologiju, psihologiju, filozofiju, nema sa kim da priča, ne stiže da čita knjige… Zato neka od popularnih tehnika nudi brza rešenja, brze odgovore, instant duhovni napredak, posle čega se još podrugljivo kaže “nije tako teško kao što su nas učili.”

Jedna od glavnih slabosti na koju puca nju ejdž između ostalih, jeste čovekova potreba da bude poseban, drugačiji. I naravno, ukoliko postoji neki fizički deformitet ili bolest, neka od tehnika može dati čudesno isceljenje. Reiki, theta healing, bioenergija, rekonekcija, joga meditacija, vizuelizacija, hoponopono razni talasi i vejvovi, kvantni skokovi, vremenske i porodične linije, mantranje i tako redom… Pošto čovek tada ni u ludilu ne gleda odakle mu dolazi to isceljenje ni pomoć, bitno mu je samo da mu je bolje, onda oduševljeno prenosi dalje reč o nekoj tehnici i tako uvlači u ovo začarano kolo i druge ljude. I to iz najbolje namere!

Jedan od razloga zbog kojih se neko okrene nju ejdžu, a koji valja pomenuti, jeste upravo razočaranost u crkvu. Neki nezgodan susret ili ishitrena reakcija, savet koji nije po meri zbog gordosti i samoživosti koje čovek nije savladao, korupcija koje na žalost svuda prisutna – sve to dovodi dotle da čovek poželi da se skloni, udalji, potraži nešto drugačije. A na ovako širokoj paleti nema čega nema.

I konačno, tu je materijalna dobit. Ko ne bi želeo da živi bolje? Ko ne želi dobar i stabilan posao, posao koji voli, od koga može da živi kao čovek, da sa što manje truda zaradi što više novca? To je želja skoro svakog čoveka, a duge godine provedene u mukama navedu čoveka da poveruje u nemoguće, da popusti, da potraži prečicu, da mu ponestane istrajnosti i već jednom kaže: ” E sad je dosta!”

Iznenadićete se kada vam budem rekla da većina nju ejdžera zaista veruje da radi dobru stvar. Oni stvarno iz humanih potreba nagovaraju druge da probaju neku tehniku, posete neki seminar, jer je njima pomoglo, pa je red da se to prenese i drugima. Jako je malo onih koji baš to rade iz materijalistickih pobuda, zbog novca, odnosno profita. Takve su uglavnom vođe. A sledbenici su u zabludi, veličaju predstavnike nekog pokreta i uzdižu ih kao da su božanstva. Duboko veruju da je sve to zaista prečica do sreće, da čovečanstvo konačno stvarno nadilazi vekovne slabosti i da prelazi u neke nove dimenzije postojanja, u samu svetlost, u petu ili ko zna koju višu dimenziju, da dolazi nekakva galaktička federacija da nas spasi, a ni ne slute u kakvoj iluziji žive! U takvoj, da ako se ne probude ubrzo iz dubokog sna, propašće u večnosti… Iz najbolje namere, a iz samoobmane uvode i druge u to. Ne kaže se bezveze da je put do pakla popločan upravo najboljim namerama.

Najopasnija taktika nju ejdža je što barata poluistinama ili istinom koju izvrće udarajući na ljudske slabosti. Ta istina, odnosno njen deo je upravo ono što čovek prepozna i za šta se uhvati, a onda ga taj mamac voda kao upecanu ribu do tačke gde život prestaje da postoji.

Posle mnogo susreta sa ljudima koji su debelo zaglibili i kojima je ceo život naizgled obojen leptirićima, šarenišom, cvetićima, bezuslovnom ljubavlju, koji kao hipnotisani ponavljaju određene rečenice, pitanja, mantre, reči ili fraze, mogu vam reći par stvari…

Nju ejdž je najsavršenija i najperfidnija sekta, u nju ulaze i naučnici, intelektualci, a da to i ne znaju. Nema zvanične članarine, nema primoravanja, nema rituala koji se prepoznaju kao takvi. Tu su tretmani i razni zanimljivi predlozi. Nema krvoprolića, mržnje, sve je pod maskom ljubavi, celine, poštovanja, širenja svesti, radi postizanja napretka i boljeg života. Dok osoba postaje entuzijasticna i zauzeta oko održavanja pozitivnog načina razmišljanja i “visoke vibracije”, već se prilično udaljila od osnovnih načela, morala i vere sa kojom je odrasla, pa ni ne vidi da joj je ličnost totalno razorena, a duša na rubu propasti.

New age je sekta, ali tako vešto i lukavo osmišljena da osoba jedva može da primeti da je njen nezvanični član. Građena je po principu najveće zamke “onoga koga ne pominjemo”, a to je upravo laž kojom želi da ubedi čovečanstvo da ne postoji. Upravo zato, glavna ideja na kojoj ova monstruozna ideologija počiva je verovanje da dobro i zlo ne postoje, nego da je sve stvar samo individualnog doživljaja pojedinca. Ako je sve dobro, nikad ni ne može doći do pokajanja i preumljenja koje predstavlja jedini put ka stvarno drugačijem životu. Sve to je uvod u gaslight (izluđivanje) koji nam se danas svima dešava, što će svakako biti jedna od narednih tema…

Svako dobro želim!

Jelena Stefanović


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s