Memoari iz doba korone

Trebalo je da putujem u Crnu Goru. I dva dana pred put doživim šok pri ulasku u prodavnicu, jer su rafovi bili prazni – nešto slično kao za vreme one žešće finansijske krize. Ali, opet znatno drugačije. Zašto i po čemu?

U vazduhu se “čula” neka tišina koja ne nagoveštava ni mir ni nešto lepo. Ta tišina odražava pustoš u kojoj čak nema ni napetosti zbog neizvesnosti. I to je ono što plaši! Možda više unosi neku zebnju u srce, obavijajući ga hladnoćom.

Možda je razlog tome otuđenost ljudi. Nekako, svako gleda svoj posao, pokupuje ono što mu treba i ode kući. Bez da pita komšiju treba li mu što, bez da razmišlja hoće li i taj drugi mučenik što je ušao u radnju imati šta da kupi.

Osim toga što sam put morala da otkažem, uvidela sam koliko se sve dešava sa razlogom. Baš tog vikenda, baš tada dok se oko mene odigravala ovakva drama zbog izmišljenog virusa, naletela sam na rukopis koji je ostavio moj deda. Taj rukopis mi je već par godina bio na dohvat ruke, ali izgleda da je baš tada trebalo da ga čitam i da saznam da je moja postojbina baš bila u Crnoj Gori. I onda shvatim ponovo koliko krv nije voda, koliko iver ne pada daleko od klade i koliko od sebe ne možemo pobeći – na ovaj, onaj i ni na jedan način. Još više miže je zapanjila činjenica koliko se pogubno u životu pojedinca odražava izdaja svoga roda, Gospoda i samoga sebe.

Ne ide ti, jer nisi ono što si. Prosto!

Suma sumarum: dok se spolja odvijala korona drama, unutar mene se odvijala još veća drama – čineći spoljašnju skroz nebitnom i nevidljivom.

Mentalno i duhom svojim objedinila sam sve svoje pretke u srcu. Zamolila sam za oproštaj one kojima sam se i ja trudila da oprostim ne znajući ni zašto, ni kako, ni zbog čega. Samo sam znala da moram umiriti izvesne nemire u sebi, a postigla sam to tražeći oproštaj umesto oprostom.

Sve to doduše ne menja ovo korona stanje spolja – bar ne sada, bar ne vidno. Ali, daje nadu da se i onaj oblak sintetike i beživotnosti koji se prepliće između ljudi i kroz njihove uspavane umove, rađajući tako dodatno strah i paniku, može ukloniti jedino verom i ljubavlju. Autentičnošću i originalnošću.

Jer, spajanje sa Gospodom ne ruinira identitet čoveka, već podrazumeva njegovo potpuno otkrivanje, prihvatanje, ispunjenje i ispoljavanje.

Sa ljubavlju, JS💙💕


Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s