Iz rukopisa “Briljantni um”

“Postoje ljudi koji gledaju samo tvoje dupe, svoju decu, svoj posao, svoju zaradu… Kao da drugi ne postoje, kao da će i ta njihova deca sutra živeti sama na planeti. Bez rodjaka i prijatelja.
Koji su navodno nezainteresovni za čistu prirodu i zemlju, jer se plaše buba i pacova, uživaju sve ugodnosti grada, ali onda prvi zbrišu i na sam kraj sveta ako treba kad zagusti. Jer, važno je da su se samo oni “spasili”.
Koji koče i zadržavaju informacije i zakonite sudske postupke držeći se za lance jakih veza i finansijskih kanala kojima stižu džipovi i silna putovanja po inostranstvu, a koji se rugaju tudjem poštenju i skromnosti nazivajući sve to besmislicom i glupošću. Bitno je da su oni “ispravni”.
Kojima je Bog dao umetničkog dara i osećaja, ali su ispod njega sakrili svoje srebroljublje i monstruozno lice. Ogrubeli su i otupeli u igri nadmetanja i preživljavanja. A iovako ne veruju u Boga i podsmevaju se onima koji veruju, jer su takvi iz njihovog ugla “jadni”.
Koji se smeju nevinima smatrajući ih naivnima, a koji ne shvataju da ološ u drugome vide samo zato što znaju po samima sebi kako sve to funkcioniše. Zato se i sklanjaju svim silama od čestitih, jer ne mogu podneti toliki kontrast. Pored tako velikih vide koliko su oni majušni i sitni. To ih podseti na to koliki su neljudi postali, nesposobni da bar za tren stanu u tudju poziciju i sagledaju stvar iz njhovog ugla. Saosećanja bez – ali uz još malo razuma koji im je ostao, dobro objasne i to stanje – pred sobom i drugima (koje često napadaju i psuju).
Koji zadržavaju informacije samo da drugi ne bi dobili ono što im pripada neobično umišljajući da tako uvećavaju svoj deo. Njihovo unutarnje čudovište se krije pod izgovorom da u džungli i bezakonju i oni smeju biti nepravedni, pohlepni i lopovi. I često i sami veruju da, eto, čisto brinu za svoju porodicu i da je to sasvim ok.
Ukrasti, sakriti, prećutati, gledati svoja posla, da bi – nešto!
Šta god!
Dobar izgovor para vredi. Ali, nečoveštvo ne pere.
Zašto ti ovo pričam?
Inspirisana sam jednom spodobom, izdajicom roda svoga… Eto, rekla sam!”
Jelena Stefanović, iz rukopisa “Briljatni um”
P.S. Obećala sam da će naredna knjiga biti sekirče u glavu 😀

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s