MALA DOZA OHRABRENJA

Već danima razmišljam šta da napišem povodom aktuelne situacije. Sve nas je ovaj virus dočekao nekako nespremne. Suočeni sa činjenicom da nešto što čak ni golim okom ne možemo videti ima toliku moć da u ovoj meri utiče na naše živote, zdravlje, planove, mi skoro da gubimo razum, pa ishitrenim potezima pokušavamo da ga povratimo. Medjutim, džabe!

Jer, kad se čovek nadje pod pritiskom, iz njega izlazi sve ono što u njemu inače postoji, ali toga nije svestan. U svakodnevnom životu to ne izbija u prvi plan, ali kada maske padnu, onda se vidi ko je u stvari kakav.

Ovih dana sam imala priliku da gledam istinu u lice. Svi su naletali na svoje strahove, gubili se u projekcijama i kršili u očekivanjima. Ono što nam je do nedavno izgledalo na jedan način, sada se pokazuje u sasvim drugoj formi. Retki su oni ljudi koji su ostali isti i nepromenjeni u svemu ovome – mirni, sabrani, prisutni u trenutku, topli, velikodušni, saosećajni.

Naletala sam na prodavačice koje su me do juče pozdravljale sa osmehom, a sada sa težinom kažu “dobar dan” i jedva se udostoje da pruže osnovne informacije. Pored njih su uglavnom one ćutljive koje isto tako umereno kao ranije kažu baš ono što je potrebno čuti. Nema osmeha, ali nema ni mrkih i hladnih pogleda.

Mnogo je onih koji su do juče puno pričali i znali sve o svemu. Takvi danas sležu ramenima i ne govore ni ono što stvarno znaju. Tu su i oni koji su do juče samo “gledali svoja posla”, naizgled nezainteresovani za druge, ali danas neočekivano ponude svoju bočicu Asepsola koja im je višak, i to bez traženja ikakve novčane nadoknade, kao i topli obrok ili dostavu starijima od 65 godina. A nekad daju baš onu informaciju koja bi mogla biti od koristi.

Posebnu pažnju su mi privukli oni koji mole Gospoda za milost delima koje Gospod ama baš nikako ne voli – “čarobiranjem”, mantranjem, hipnozom, slanjem energije na daljinu ili možda prejedanjem, pijenjem, nebrigom o bližnjem koji “pravi paniku bez potrebe…” 

Pa kako to?

Logike odavno nema u mnogo čemu, bar ne za nas koji mislimo svojom glavom.

 Jer, ovo nam je vreme dato za razmišljanje, a od toga smo bežali; za suočavanje sa sobom – od čega smo isto bežali; boravak sa porodicom i bližnjima – od čega smo takođe bežali.

Iako deluje da je ovo vreme za razboljevanje, ipak je po sredi nešto drugo – prilika za isceljenje. Ali, ono pravo.

Virus nam je uskratio sve na šta smo navikli, a što je bilo pogubno za našu dušu i za nas kao vrstu. Iako mnoge dovodi do same smrti, ostale zato leči od nestašice vremena, a koje sad treba ispuniti ljubavlju, razumevanjem, izlečenjem i molitvom. I naravno, čitanjem božije reči kroz koje će nam biti mnogo više kazano nego što bismo ikad mogli saznati kroz bilo koje vesti i uznemirujuće sadržaje.

Dakle, ovaj virus nas ne uči samo fizičkoj higijeni koja je jako važna, već nas tera da postignemo čistotu misli i duše. Dao nam je vreme za mentalno ribanje i dezinfekciju rana o čemu smo do sada mogli samo da maštamo. Iskoristimo to na najbolji način da poboljšamo sebe i učvrstimo veru kako bismo stvarno bili dostojni spasenja i boljeg života.

Sa ljubavlju, JS ❤


One thought on “MALA DOZA OHRABRENJA

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s