Jelena Stefanović

U jednom trenutku sam pisala tekst pod nazivom “Duhovni fiks i spiritualno zlostavljanje”. I dalje ga možete pročitati preko ovog linka

https://junkiesoul.com/2018/02/09/duhovni-fiks-i-spiritualno-zlostavljanje/

Međutim, nedavno sam i sama imala situaciju gde sam uvidela da zamalo ne upadoh u opasnu zamku. Jer, tanka je linija između laži i istine, s obzirom da uglavnom govorimo o licu i naličju – što sam takođe u jednom tekstu nazvala “izvrnutom realnošću”.

Uprkos tome što sam već dugo prstom upirala u mnoge zablude i nijanse koje prosto samo izoštreno oko može spaziti, shvatila sam da ipak ima mnogo onih koji se lako mogu opisati uz ono “ima uši, a ne čuje; ima oči, a ne vidi”.

“A ubeđen/a je da vidi ispravno”, dodala bih.

Iluzije su zaista slatke, to mi je jasno.

Ali, to me nije sprečilo da nastavim svoje istraživanje na ovu temu – temu prelesti, duhovne zablude ili egocentrizma.

Zašto baš sad to?

Društvene mreže obiluju grupama i tekstovima u kojima se pominju energetski tretmani i isceljenja na daljinu, kanalisanja ko zna čega i koga, blizanačke duše, komunikacije sa anđelima (koji to zapravo nisu); ljudi se vezuju za razne umne slike, predstave i snažna emotivna i duhovna stanja u kojima veruju da su baš oni izabrani da spasu svet i da je njima pokazano ono što drugima nije… Veruju da kroz takve senzacije duboko rade na sebi, i istina – u tome su vrlo istrajni. Ali, ni posle dugog niza godina, uloženih para, energije, truda i vremena ono ključno se ne menja.

I ta iluzija se nastavlja na žalost, sve dok ne ostavi žešći trag na duši, dok se takav “rad na sebi” vrlo brutalno ne odrazi na psihičko ili fizičko zdravlje osobe koja kada shvati da se sve vreme vrtela u začaranom krugu tek onda pada u teško stanje, često gore od onog zbog koga je počela da se bavi “duhovnim radom” na svoju ruku.

I sama sam istraživala mnogo toga, ali mi je fokus uvek bio na prihvatanju onoga što ima smisla i što je korisno, a na odbacivanju onoga što prosto ne osećam kao svoju istinu. Posvećeno sam se bavila odvajanjem žita od kukolja, ali kada sam počela da srećem ljude koji nisu samo radoznalo zagrebali temu nego su debelo od svog istraživanja nagrabusili, zaglavivši se u žestokoj frustraciji i večitom nezadovoljstvu, počela sam da se pitam šta se to zapravo dešava i zbog čega.

Jedan od razloga je što standardni moderni mehanizmi ljudske zajednice ne odgovaraju emotivnim i duhovnim potrebama koja svako biće ima. Šta više, ne samo da ne odgovaraju, nego često deluje kao da su ti isti mehanizmi usmereni upravo ka suzbijanju i uništenju onoga što je suština ljudske prirode, bivanja i ispoljavanja. Logično je da pojedinac čija duša vrišti iznutra, počne traži spas na svaki mogući i dostupan način.

S druge strane, u toj “duhovnoj” oblasti mnoga nova zanimanja nisu regulisana zakonom što daje mogućnosti svakakvim entuzijastima amaterima da zabodu nos u tuđ unutarnji svet samo zahvaljujući činjenici da su završili neku vikend radionicu (nekad ni toliko, nego su se eto tako, preko noći sami prosvetlili). I takvi sebe nazivaju koučevima, guruima, učiteljima ili osnivačima nekakvih novih pravaca u lečenju ljudske duše.

(Da ne pominjem koliko je sam koučing vrlo ozbiljna grana, pa svi oni profesionalni koučevi na žalost ne mogu doći na red od ovih “priučenih”…)

Da ne dužim – sve to se pretvorilo u novu vrstu sedacije, odnosno opijuma koji umrtvljuje čoveka i sprečava ga da vidi stvari na onaj način kakve one zaista jesu. Samim tim, svaka mogućnost da se nešto STVARNO promeni je potpuno isključena.

Pa, šta onda uraditi?

Prva važna stvar koju je neophodno znati – nema promene bez SUOČAVANJA sa samim sobom; bez prihvatanja emocija, prošlosti i isceljenja trauma kroz INTEGRACIJU. Ono stavljanje pod tepih, čarobni štapići, promene preko noći, negiranje i ignorisanje – nikad nije radilo, niti će. Možda može privremeno, ali trajno nikako! Do suočavanja i integracije se dolazi kroz INTROSPEKCIJU – preispitivanje i istraživanje unutrašnjeg sveta. A to se nikad ne radi pri izmenjenom stanju svesti! U suprotnom govorimo o navlakuši koja opet daje privremene rezultate. Ili “trajne”, pa onda uzme danak na neki drugi način, kad se čovek najmanje nada.

Ako ste pomislili da je jako malo ljudi koji su spremni na ovako nešto, u pravu ste. To je upravo ono što onu većinu čini pogodnom za nove vrste opijuma, duhovnih zabluda i produžetak agonije iz koje obično trgne opet neki pad, bolest ili neprijatnost pred kojom je teško zatvoriti oči.

Drugo – ako smo svesni nečega, ne znači neminovno da to možemo promeniti. Nekad je zapravo jedino ispravno i moguće da to nešto trpimo, prihvatimo, posmatramo, dopustimo da se jednostavno odvije pred našim očima. Iako nam se ne sviđa, iako može drugačije. Silni pokušaji da “uhvatimo flow/tok” dovode dotle da se upinjemo da ga menjamo, a to nije baš moguće. Životna energija teče kroz nas, ispoljava se kroz nas i utiče na nas, ne mi na nju. Svako ko misli suprotno sišao je sa uma od silnih pokušaja da iz njega izađe. Mi energiju možemo transformisati, a naše misli promeniti jedino na gore opisan način – suočavanjem sa sobom i prihvatanjem onoga što je jeste, ma kakvim imenima da ga nazovemo.

Treće – ako osetite glad i potrebu da stalno tražite još duhovnih stanja i senzacija, bežite odatle! Ništa što je pravo i istinito vas neće držati u zavisničkom odnosu. Ukoliko tražite da svoje istrošene baterije nakačite na nekakav izvor energije kako biste preživeli dan, situaciju ili period, neka taj izvor bude živi Bog! Svi ostali izvori presuše kad-tad…

Pogledajte moj novi video na novom YouTube kanalu!

Uskoro još mnogo zanimljivih priča.

Vi pitate, ja istražujem.

Magičan dan/noć želim!

Jelena Stefanović