Kako svesno biti nesvestan?

addiction-shutterstock_184193045-2016
Sve češće dobijam pitanja i molbe da pričam o zavisnosti. I ja to zaista rado činim, jer ako bar jednu osobu mogu da navedem na razmišljanje i pokrenem na promenu drugačijim pristupom, onda neki moji davnašnji “izleti” imaju smisla.
Kada pričamo o zavisnosti, sve se zapravo svodi na to da se isti problem ispoljava u više različitih oblika. Na žalost, načini na koje se prilazi toj temi samo produžavaju agoniju i lutanje po začaranom krugu. Otuda su antidepresivi ili razne supstance za “dizanje raspoloženja” postale normalna pojava u društvu, analgetici su dobili širu primenu od namene, pušenje je odavno postalo opšte prihvaćena rekreacija, alkohol preliv većine društvenih okupljanja i tako dalje, i tako bliže… O “težim drogama” da i ne govorimo. Jer, o tome se inače i ne govori, a sve o čemu se ne priča, ne može se ni promeniti. Jednostavno je tako.
Nisam doktor, mada imam medicinsko obrazovanje. Ono u ovom slučaju nije ni važno, jer kada pričam o ovoj temi, oslanjam se zapravo na lično iskustvo, na drugačiju i nekim ljudima vrlo neobičnu perspektivu, zato što sve vreme pričam o “zaključanoj” svesnosti i kreativnosti, parazitskim misaonim oblicima, nevidljivim dejstvima na ovisnika i podsvesnim obrascima koji drže doslovno SVAKI zavisnički oblik ponašanja. Dakle, ne pričam o bolesnicima i bolesti. O čemu onda govorim?
***Govorim o tome da iza svakog oblika zavisnosti stoji POTREBA ZA POVEZIVANJEM. U zavisnosti od toga koja osećanja generiše ta potreba kod čoveka, osoba će posegnuti za analgeticima, opiodima (da doslovno ubije bol), lekovima za smirenje (jer će joj biti dosta nadražaja iz okoline sa kojima ne zna šta će) ili će možda poželeti da to transformiše u “bolje raspoloženje”, ushićenost, euforiju i slično.
***Govorim o tome da je uvek reč o “višku svesnosti” sa kojom osoba ne zna šta će. Na ovaj ili onaj način uviđa šta ne valja u okruženju, a pošto je nemoćna da to promeni, a okolina je proziva, sankcioniše ili odbacuje, onda ta osoba odluči da postane manje svesna i posegne za nečim kako bi odsekla taj deo sebe. Tu nailazi na još veće odbacivanje, telo usled hemije slabi, pa se svesnosti tek onda ne može pristupiti i upada se u vrtlog koji se kreće spiralno na dole. Pri svakom pokušaju da se nešto promeni javljaju se misli paraziti (i još neke sile – ne zove se etanol bez razloga “spirit”, što znači duh), pa osoba sve više slabi, a oporavak izgleda kao nemoguća misija.
Zvuči uvrnuto?
***Dalje, govorim o tome da su ljudi koji poseduju “zavisnički tip ličnosti” zapravo ljudi koji imaju neverovatan kreativni potencijal koji nikada nije ostvaren. Kreativni haos koji pravi imploziju umesto eksplozije. U prilog tome, bivši narkomani i svi oni koji su ostavili pušenje, tablete, alkohol i ostalu đubrad, sa svakim oslobađanjem od “poroka” pokreću još jedan projekat, istraživanje, posao – ako uvide kakav si izvor kreacije. U suprotnom, jednostavno se ugase u pokušaju da budu fini i uklopljeni u ono što se iza aviona vidi da ne funkcioniše. Te osobe se nikako ne mogu uklopiti u linearnost koju nemilosrdno nameće ova realnost. Tačka.
***Kako prepoznati da li smo upali u zamku vezanosti i zavisnosti? Znaćemo po sledećem:
*kada izgleda da bez nečega ne možemo
*kada to što radimo ima tendenciju povećavanja doze (broj cigara, čaša, narkotika, seksa, hrane, sati provedenih uz internet)
*kada znamo da nešto nije u redu, ali se sa tim znanjem javljaju brojni izgovori zbog čega to treba nastaviti činiti, pa nastojanje da to prekinemo stalno odlažemo
*kada uvek ima još, kao da nas nešto vuče (jer i vuče) *kada prestanemo da radimo to što radimo, aktiviraju se brojni parazitski misaoni oblici, kao i osećanja straha, nemoći, sumnje, nekad čak i užasne panike i bola. Javlja se katastrofalna buka u glavi da ne možemo misliti o bilo čemu drugom dok ne zadovoljimo tu “potrebu”. Osećamo se napadnuto, a opet totalno slabo da se odbranimo.
*********
Kako onda izaći na kraj sa tim? Evo par pitanja koja sebi možete postaviti, a onda iskreno na njih odgovoriti.
*Šta je to čega smo zapravo gladni?
*Šta je što mislimo da nam nedostaje?
*Koju tačku gledišta smo prihvatili kao svoju istinu kojom kreiramo potrebu koju biramo?
*Šta stoji iza te zavisnosti?
*Kojom iluzijom smo prekrili oči?
*Šta je to što nas zapravo uzbuđuje ili rastužuje i šta je najgore što bi moglo da se dogodi kad toga ne bi bilo?
*Za šta smo se vezali i šta će se dogoditi ako to pustimo?
*Šta odbijamo da vidimo, otpustimo ili primimo?
*Čemu smo dali veći značaj nego sebi samima?
*Šta smo to učinili toliko vitalnim i važnim da smo odlučili da mu damo svoju životnu energiju?
*****
Kada se iščupa koren, odlazi i celo drvo. Leči se uzrok, a ne posledica. Ako se uzrok ne izleči, tj. ne promeni, eto povratnika ili samo drugačijeg oblika zavisnosti.
Prosledite kome mislite da bi ovaj tekst bio od koristi i ne gubite iz vida da tako možete biti doprinos nekome za koga ni ne slutite da pati u tišini i samoći.
Hvala!
Sa ljubavlju,
Jelena Stefanović
#jelenastefanovich #citati #magicandbeyond #centarkulr #thejunkiesoul

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s