Razbijanje iluzije br.6

“Geni su čudo”
Priroda jeste magična. Sve ono kako nastaju naše ćelije, tkiva, telo predstavlja čaroliju stvaranja koja prevazilazi razumevanje ljudskog uma. Jedna od tih magija božanske igre jeste prenos informacija putem DNK. Cela ta zamisao se svodi na podsticanje razvoja i ekspanzije – jer dobijemo određene informacije odmah, a inače bi nam trebalo neko vreme da ih skupimo. Pa što gubiti vreme na nešto što je već poznato? Valja istraživati nepoznato i tako doprineti individualnom i kolektivnom razvoju, zar ne?
Na žalost, u većini slučajeva nije tako. Baš zato što kažemo – geni su čudo. I držimo se tog uverenja kao da je stvarnije od nas samih. To mu nekako dođe kao okvir, ograničenje iz koga smo prosto odlučili da ne smemo izaći. Jer, ako je baba bila bolesna od dijebetesa, ko smo mi da budemo zdravi? Ili, ako je tata bio rasipnik, ko smo mi da uživamo u obilju i imanju? Ne, ne… Zaboga, pa geni su čudo, kako drugačije?!
Dakle, pošto smo konstatovali bezbroj puta da su geni čudo, stvari se odvijaju na sledeći način: neki naši preci su kreirali život iz nesvesti ili anti-svesti, kreirali bolesti, užasne odnose, besparicu, mučenje, sukobe – to znači da i mi tako moramo. Taman posla da uradimo nešto pametno u svom životu! Jer, geni su čudo! Kako nam je uopšte palo na pamet da nešto može biti drugačije!? Moramo patiti od istih boljki i praviti iste budalaštine kao oni. Jer, geni su čudo! Nipošto se ne smemo drznuti da ih nadkreiramo i uradimo nešto pametnije od njih. Jer, “kakva mama, takva ćerka; kakav otac, takav sin; kakav deda, takav unuk”… Ko smo mi da se razvijamo kao individue, da budemo autentični, da pravimo drugačije izbore, kad ćemo onda razočarati pola familije koja je već dok smo u pelenama bili odredila da smo “isti/a tata/mama”? Čak iako smo okorela “crna ovca”, pa odlučimo da uradimo nešto što je u potpunoj suprotnosti od ustaljenog, nosićemo ceo život teret na leđima zbog te odluke, jer ko smo mi da štrčimo? Usled snažnog osećanja krivice ili prosuđivanja što se razlikujemo, kreiraćemo bolest u telu, i opet poverovati da su “geni čudo” koje je zaslužno za tu bolest – i time samo još jednom potvrđujemo istu stvar.
Veći deo ovog posta je suprotan od onoga što bi trebalo da bude. Ironija, sarkazam, šala – nije važno kako ćemo to nazvati. Poruka je sledeća: geni nemaju blage veze sa tim šta ćemo biti ili kreirati u životu. Sve je stvar izbora. Da li će nam priča o genima poslužiti kao izgovor ukoliko nam (trenutno) nešto ne pođe za rukom, to je već druga stvar. Ako nam je vera u moć gena toliko jaka, onda će takvo iskustvo kreirati zapravo ta vera i takva tačka gledišta, a ne geni sami po sebi.
Dakle, šta vi birate da kreirate? Dijabetes kao baba Stanka, finansijsku situaciju kao deda Radmilo ili nešto sasvim drugačije, što još niko od vaših predaka nije smislio?
Magičan dan želim✨
#jelenastefanovich #magijaiviseodtoga #magicandbeyond #thejunkiesoul #centarkulr

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s