Razbijanje iluzije br.3

“Nema `leba bez motike”
Znali su stari, mudri ljudi da sve ono što nastane u glavi mora da se realizuje, odnosno aktuelizira. Ne možemo sedeti, maštati, meditirati, vizuelizirati, imati gomilu ideja i pričati naširoko šta ćemo i kako ćemo, a da ne mrdnemo repom. Takvi projekti se obično završe baš tamo gde su i nastali – u našoj glavi.
Sa druge strane, sve ono što odlučimo da ćemo uraditi zapravo već je stvoreno – onog trenutka kada smo napravili izbor, kada smo tu odluku doneli.
“Pa kako sad to?”, možete pitati. Većini i dalje nije jasno, pa zato idu od krajnosti do krajnosti. Ili sede i vizueliziraju, ili zasuku rukave, pa se dohvate teškog posla.
Objašnjenje je sledeće – sve što smo odlučili da uradimo, već je urađeno. Stvoreno je, i to je kreacija. Ali, nije “spušteno” na fizički plan. Da bi se to dogodilo, moramo preduzeti niz konkretnih koraka kako bi se to pojavilo u fizičkoj realnosti. Jednostavnim rečima – stupa motika na scenu.
Međutim, ima jedna stvar koja “ne valja” kod te motike. Stiče se utisak da moramo naporno da radimo, da ne kažem “krvavo”, sa znojem i u suzama… Zaboravljamo da smo za razliku od naših mudrih predaka zakoračili u 21. vek. Bilo bi suprotno evoluciji da nastavimo da idemo njihovim stopama i uporno radimo iste stvari na način na koji su to oni nekad radili. Pa malo smo valjda “porasli” kroz silne vekove da bismo sad zapinjali kao sivonje i išli do takvih ekstrema?!
Nakon što odlučimo da nešto kreiramo možemo odrediti niz konkretnih koraka – i krenuti u realizaciju. Ali, tokom tog putovanja, da ne bismo upali u klopku ograničenja, važno je postavljati pitanja: “Šta još mogu da uradim da ovo promenim, unapredim, oplemenim? Šta bih još mogao/la da dodam ili oduzmem da mi ovo donese radost i lakoću?”
Ništa nije konačno. Konačnost je samo u umu, a pitanje prevazilazi njegove zamke. Ako ne pitamo, zakucaćemo se u kolekciju zaključaka i pretpostavki, pa je moguće da ne budemo zadovoljni ishodom – što je zapravo najčešći ishod od ostalih.
Aktuelizacija je takođe kreativni proces, pa joj valja pristupiti baš kao oblikovanju gline. Biramo, dodajemo, sklanjamo, korigujemo po našoj meri – sve dok ne budemo toliko zadovoljni da pitamo: “I šta još mogu da kreiram sada?”
U tom trenutku motika se pretvara u čarobni štapić, a umetnik koji stvara dela po narudžbini postaje čarobnjak sopstvenog života.
#jelenastefanovich #citati #magicandbeyond #Thejunkiesoul #centarkulr

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s