ADHD – Attention Dialed Higher Dimension :)

OakCreektoRedRocks-Fall

Imam nekoliko omiljenih tema, a ova je jedna od njih.
Oni koji bolje poznaju stvar od mene, kažu da je koncept institucionalizovane škole kakav postoji danas nastao pre otprilike dve stotine godina. Znači, đaci sede, klupe, tabla i predavač/učitelj/nastavnik stoji ili sedi ispred njih.
Tema: gomila definicija i zaključaka do koji su neki drugi ljudi došli pre njih. Njihov zadatak: da sve to nabiflaju kao papagaji. Gledano sa energetskog stanovišta – da se zaključaju i prestanu da preispituju. Jer, ko su oni da nešto zapitkuju? Žuti su oko kljuna i ništa ne znaju o životu, moraju da uče, drugih izvora znanja nema.
Sa druge strane, imamo jednu neobičnu pojavu, ne znam da li ste i vi to primetili… Deca (sve dok ne pođu u školu) postavljaju pitanja da hoćemo da umremo od istih koliko nas njima zatrpaju. Ali, njih naš briga – oni istražuju, dovode sve u pitanje, igraju se, radoznali su i uglavnom sve sami otkrivaju, a proces učenja je lak i zabavan. Ne može čovek u krevet da ih otera, čak ni kad frustrirano viče: “Dosta!”
Da li se pitate šta je to “krenulo po zlu” od trenutka kad pođu u školu? Kako to da su odjednom tako nezainteresovani? Zašto ih škola “smara”? Odakle ta promena odjednom?Jednostavno – zato što ih školski način učenja zatvara, “zaključava”, stavlja u okove i ubija ono što je čoveku najvažnije – da se igra i otkriva svet oko sebe, sebe samog.
Ali, šta se još dogodilo sa pažnjom?
Sećate se projekcije prvog filma “Ulazak voza u stanicu”? Crno-bela fotografija, nedovoljan broj sličica da je sve ubrzano, voz postavljen po dijagonali da se dobije utisak prostorne dubine i širine, pa se još i kreće! Ljudi beže iz sale u panici, misle da će ih pregaziti, a nama je to danas smešno. Par decenija kasnije, kada televizija dolazi do tačke da se prave prvi reklamni blokovi koji se emituju posle 20-tak minuta nekog programa, u školi predavači primećuju čudnu stvar – đacima na svakih 20 minuta popušta pažnja, vreme je za predah. Kako se televizija sve više komercijalizuje, ti reklamni blokovi postaju sve češći, na svakih par minuta, pa čovek zaboravi šta gleda. Deci još više popušta pažnja u školi, a nastava mora na svakih desetak minuta da se osveži nekom šalom ili zanimljivošću. Pokreću se brojna istraživanja (o kojima malo ko zna u široj javnosti) gde se ustanovljava koliko mediji sami po sebi utiču na percepciju, opažaj, doživljaj, pa samim tim i pažnju – posvećenost nečemu u intervalu vremena. Praktično, takvi i slični sadržaji u velikoj meri određuju na koji način ćemo percipirati svet oko sebe, šta ćemo videti, a šta ne.
Pitam: kakva može biti pažnja deteta koje raste uz pametne telefone, kompjutere, igrice i internet, gde uz jedan klik mišem prelazi sa sadržaja na sadržaj po sopstvenom nahođenju, u sopstvenom tempu? Šta je ono što uopšte može da mu zadrži pažnju ako je naviknuto da klikom na “iksić” skloni sa vidnog polja ono što mu se ne sviđa u deliću sekunde? Kakav sadržaj se tom detetu može ponuditi i u kojoj meri će ono pristati na reprodukciju, odnosno puko ponavljanje naučenog gradiva bez ikakvog izazova?
I još nešto – ako je tačno da su đaci i pre dve stotine godina sedeli u klupi ispred profesora (i nisu imali mogućnosti da do znanja dođu na neki drugi način), zašto takav sistem postoji i danas kada je toliko toga dostupno, ali i drugačije? Nije li lakše, lepše, logičnije i korisnije prilagoditi nastavu današnjem vremenu i uslovima, pre nego konstatovati da deca imaju “poremećaj pažnje”?
Vratimo se na prvu rečenicu. Šta ako je nedostatak pažnje zapravo njen višak, i to raspršen svuda okolo sa namerom da se nešto češće boravi u drugim dimenzijama umesto u ovoj dosadnoj i sumornoj realnosti koja je kolektivno kreirana?
Jelena Stefanović

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s