Zašto je odnos blizanačkih duša bolan?

Nakon Live-a na mom Youtube kanalu gde sam govorila o blizanačkim dušama, dobila sam nekoliko pitanja u vezi sa tim zašto je taj odnos tako bolan.

“Ako je to dar, ako je spajanje blizanačkih duša božansko ujedinjenje, ako je to bezuslovna ljubav i kruna svakog odnosa, zašto boli?” Evo odgovora…

Prvo, u odnosu sa blizancem ego ne može da postoji. Sve ono što smo mislili da jesmo, svaka predstava o nama samima, kao i svaka iluzija o sebi za koju smo se vezali počinje da se raspada. To možda ne deluje tako strašno kada se kaže, ali kada se doživi, onda je to sasvim druga priča.

Da – jako boli dok ego umire. Prodje neko vreme dok shvatimo da je umirao on u najstrašnijim mukama i trazajima, a da to nismo bili mi, da još uvek mrdamo, samo na drugačiji način. Samim tim dobijemo jasnoću o tome ko smo zaista, pa i to ponovno “upoznavanje” sa sobom nije uvek prijatno. Taj proces podrazumeva oslobadjanje od starih navika, izbora i kreiranje nečeg sasvim novog.

Sledeća stvar se odnosi na okruženje koje se zajedno sa nama menja – da ne kažem raspada. Jer, kada blizanac udje u naš život, izgleda kao da je neko bacio nuklearnu bombu na sve što smo do tada stvarali. Neki ljudi dolaze, neki odlaze, ali ti rastanci, kao i propratna razočaranja kada vidimo istinu i pravo lice nekoga kome smo verovali, takodje umeju biti veoma bolni. Ulaskom blizanca sve se toliko brzo menja iz korena – ceo svet koji smo do tada poznavali se ruši i to toliko brzo i intenzivno, da se pitamo jesmo li poludeli, jesmo li kadri da sve te promene iznesemo na svojim plećima, a poseban očaj se krije u činjenici da smo u svemu tome sami. Ne sreće baš svaki kolega, prijatelj ili komšija, majka ili brat svog blizanačkog plamena u ovom životu, pa takoreći niko ne može da nas razume na adekvatan način. O svemu tome možemo pričati samo sa nekim ko je prošao kroz to, ali dok se pušimo od siline onoga što nas je snašlo, ne pada nam na pamet da preko interneta ganjamo ljude koje ne poznajemo i sa njima podelimo svoje neobično iskustvo. Uglavnom ne u početku…

Sledeća stvar koja boli je ova – blizanac u nama pokreće sve ono lepo što niko drugi ne može, ali isto tako i sve ono ružno. I kad to kažem, ne mislim na neke štetne navike kojih smo inače hteli da se oslobodimo. Pričam o onim strahovima, verovanjima i emocijama koje postoje u najdubljim slojevima bića i duše koje nismo imali pojma da su tu i deo nas. A kada se ta Pandorina kutija otvori, dogodi se da moramo da čistimo tone i tone naslednih verovanja, karmičkih ostataka i energija predaka koje su ostavljene u amanet. A tome, nekad se čini, nema kraja.

Sve to, kao što rekoh, može biti vrlo intenzivno i dovodi do razdvajanja blizanačkih plamenova. Silina ljubavi, ali i sve ove prljavštine kojih do tad nismo bili svesni, dovode dotle da se blizanci razidju, pa svako za sebe kreće u proces “čišćenja”, onoliko koliko je spreman i voljan u trenutku. A taj trenutak nekad ume da potraje, čak i život ceo, često zbog odnosa koji su već kreirani pre susreta (brakovi, deca, druge zemlje u kojima žive i slično).

I tu dolazimo do još jednog paradoksa – kako se vratiti svojoj ženi ili mužu ili stupiti u neki novi odnos nakon spoznaje nečeg ovoliko divnog, intenzivnog, moćnog? Onoga za šta se zna da je krajnji cilj i domet, ali se možda neće dogoditi u ovom životu? Kako nastaviti sa svakodnevnim životom, kada nas više ništa drugo ne zanima osim spajanja sa svojim plamenom – čak ni život sam?

A opet, zna se da je tako nešto moguće tek kada oboje otpuste, očiste i razreše sve karmičke, nebeske i ovozemaljske zavrzlame, tek kada se oslobode čežnje i potrebe koju blizanci osećaju jedno prema drugom, jer su Jedno…

Nadam se da sam ovim tekstom odgovorila na vaša pitanja. I nadam se da će nakon njega bar za nijansu biti lakše shvatiti zašto je najdivniji, najlepši, najdublji odnos istovremeno i najbolniji…

Treba mnogo mudrosti i duhovnog poliranja kako bi se došlo do Svetog Grala. Jer, spajanje, ljubav i zajedništvo sa blizancem upravo to jeste.

JS

Advertisements

2 thoughts on “Zašto je odnos blizanačkih duša bolan?

  1. Ja zaista ne znam kako dalje normalno zivjeti i kako se prestati nadati nemogucem, tj. ponovnom spajanju. I da li je povratak muzu/zeni izdaja blizanca? Kako postici srecu bez blizanca i biti zadovoljan s onim sto imas? Da li se moze dobiti neka prava bolest od ovog bola?

    Like

    1. Oprostite, tek sada vidim vaš komentar. Izlazak iz bola je otpuštanje svih očekivanja i projekcija uma. Suština ovog odnosa je imati više sebe, slobode i inspiracije, a ne patnja, prosuđivanje i bol. Zato i jeste težak zadatak i to treba što pre osvestiti. U tom cilju, valja svakodnevno otpuštati, razvezivati i odricati se svih zaveta, zakletvi i ugovora koje sete međusobno dali i potpisali. Za vuše, informacija, obratite mi se mejlom. Hvala na javljanju, i još jednoms e izvinjavam zbog čekanja. Pozdrav!

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s