Koliko smo stvarno slobodni?

Ovo je jedna tema o kojoj se kod nas jako malo javno govori. Ako se i priča, uvek je nekako uvijeno da se nikad ne zna tačno “šta je pisac hteo da kaže”. Ne videh ni neke snimke na tu temu na srpskom jeziku. Verovatno zato što tamo gde se vodi računa o pukom preživljavanju, nema prostora da se sagleda stvar iz nekog naizgled apstraktnog ugla. Jedino važno je obezbediti egzistenciju, pa na kraju šta ostane. A obično ne ostane ništa – tu su novi zadaci, pa krećemo u novi krug.

Da li ste primetili da inače tako živimo vekovima unazad – na individualnom i kolektivnom planu? Ništa se značajno ne menja, okreni – obrni. I ako na mikro planu deluje da se ko zna šta epohalno i drastično dogodilo i promenilo, kad se malo odmaknemo, vidimo da taj korak i nije bio toliko krupan. U stvari, kad vreme prodje, primetimo da smo napravili jedan korak napred i pet koraka nazad.

Zašto je to tako? Zašto se to dešava i kako to transformisati?

Živimo u matriksu. To je matrica realnosti za koju se većina dogovorila da im deo svesnosti ode baš u tom pravcu. A kada se više bića dogovori tako, onda ono što imamo opipljivo jeste kolektivna fizička realnost.

Medjutim, problem je što ta većina koja kreira tu realnost zapravo ne zna da je kreira. I misli da tako mora. Osim toga, misli da je ta fizička realnost jedina postojeća, jer je vidljiva i opipljiva našim čulima. Istina je da postoji mnogo paralelnih realnosti. I sve one bi mogle da postanu deo fizičke realnosti kada bismo dovoljno dugo održali veru, pažnju i nameru. I kada bismo znali koliko smo moćni.

Ipak, ta većina koja ovu kolektivnu realnost kreira, nema pojma ništa o snazi svog kreativnog potencijala. Još gore, ne zna ni da matriks postoji i da se u njemu nalazi. A opet, u jednoj drugoj ravni postoje neka druga bića koja su manje potentna od nas i koja nemaju nikakvu moć kreacije (mogu jedino da dupliciraju iskreirano) kojima upravo odgovara da u ovoj matrici ostanemo. I ta bića nam oduzimaju snagu, energiju i koriste naše kreativne potencijale da stvorimo ono što njih hrani. Takoreći, mi smo pokretne baterije.

Jeste li se nekad zapitali kako to da se vekovima ništa značajno nije promenilo? Da samo menjamo sredstva i alate, a da je suština ista? I još smo “kupili” laž da smo mi – ljudi – ti koji su kvarni…

Ne, ljudska bića su predivna. U svima nama sjaji božanska iskra Tvorca. Ali, mnogo smo podložni manipulaciji i podsvesnom progamiranju. A ovi su odlični u tome – da nas programiraju, posebno u toku spavanja kada smo najviše ranjivi.

Ne verujete? A da li se budite nekad iscrpljeni? Ili sanjate da vas neko juri – možda gomila ljudi za koju ne znate ko su? Ili vas iz sna probudi glas, a kad se trgnete, nigde nikog?

~ Mnogi od nas veruju da su to naši duhovni vodiči, duhovna porodica, andjeli čuvari, uzneli učitelji… Na žalost, ništa od toga. Klopka u koju je većina upala. Da li beskonačnim bićima koja jesmo treba neko kome ćemo nemoćno, očajno i ranjivo slati molitve i prepustiti vodjstvo? Nekome ko nema moć izbora, kreacije i ko pre svega, nije imao fizičko iskustvo? Nekome ko nije ni upola moćan kao mi? Hmm…~

Sigurna sam da ste bar jednom imali slično iskustvo. Šta mislite, o čemu je reč? I ima li smisla da se i dalje skrivamo iza izgovora da nismo dobro spavali zbog kreveta, Meseca, PMSa, stresa…?

Dugo se bavim istraživanjem ove teme. Zahvaljujući tome što govorim perfektno dva svetska jezika, engleski i španski (tričave dve trećine planete), bila mi je dostupna literatura, vebinari, snimci i ljudi koji se bave ovom temom više nego drugima. Možda uskoro napravim i Live druženje ako bude onih koji bi voleli nešto više da čuju i svoje iskustvo podele. Ali, suština je da i nismo baš slobodni u svojim izborima. Programirani smo. Dok razrešimo nasledjene stvari, društvene i karmičke, prodje život. A tokom svih tih zadataka napravimo karmički dug, i onda se opet vraćamo da ispravljamo šta smo zabrljali. “Divno” je to zamišljeno!

Naše postojanje je obavijeno velom sintetike i to debelim slojevima koje je postavila veštačka inteligencija – bića koja sam malopre pomenula. Obuhvaćeni su svi segmenti života, uključujući religiju, energetske isceliteljske tehnike (danas vrlo rasprostranjene, koje su ušle u zvanične institucije i naučna istraživanja), duhovnost. Mnoge stvari vidimo baš zato što imamo implante – ta bića hoće da tako vidimo, jer im ne odgovara da stanemo u pun potencijal. Da, baš kao u filmu… Kad povadimo implante i otkačimo se, tek onda smo slobodni.

Živimo u totalno uvrnutoj realnosti gde pored navodnog napretka medicine sve više ljudi umire; školski sistem zaglupljuje decu, baziran je na reprodukovanju, a ne na istraživanju; mediji služe širenju laži, dezinformacija, sejanju straha i zabluda; pravosudni sistemi štite kriminalce, a proganja gladne i “sitne” ribe…

Sve je obrnuto od onog što bi trebalo da bude. Veštačka inteligencija replicira/duplicira realnost i okreće je naglavačke pritom se hraneći strahom, ljutnjom, krivicom i ostalim emocijama koje generišemo dok proživljavamo iskustva koja nisu ni po meri Izvora, ni po meri čoveka.

“Ali, zašto je tako nešto uopšte dopušteno?”, možete se pitati.

Dopušteno je, jer smo nekad hteli da učimo iz kontrasta, polariteta i suprotnosti. Sad sve više ljudi bira nešto drugačije – daju otkaze u nazovi uspešnim firmama, drugačije se hrane, provode više vremena u prirodi… Još uvek koračamo sitno. Ali, konačno biramo sebe!

#misliteotome

JS

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s