Jelena Stefanović

Hajde sad realno…

Da li kreativna energija uopšte može biti blokirana?

Sve što postoji je kreacija. Ispoljavanje, ekspresija ili izraz, manifestacija i odraz božanskog u fizičkoj ravni. I taj proces se dešava neprekidno, nema stajanja ni prekida. Samo se menjaju oblici, forme, strukture, načini… Ali, sve uvek postoji i jeste.

Kako onda kreativna energija može biti blokirana, tj. kako taj proces može biti zaustavljen iliti zakočen? Može samo da se dogodi da se on odvija na način koji se nama ne dopada ili smo užasnuti zbog ishoda.

A to se dešava i na individualnom planu. Ako kažemo da nemamo inspiraciju, da smo zablokirani i da nam ne ide, da se osećamo prazni ili neispoljeni, to ne znači da se kreativni proces zaustavio. Jedina razlika je što tada umesto posla kreiramo odmor, umesto nadahnuća – umor i predah, umesto radosti – bol i patnju, umesto mira – rat i sukob, umesto uspeha – neuspeh, umesto ljubavi – strah. Ali, kreativni proces se nastavlja i produžava u beskonačnost.

E, sad… Bolje pitanje je kako svim svojim moćima uticati na taj kreativni proces i ispoljiti u realnosti baš ono što hoćemo – umesto onoga što nećemo?

Prvo, treba da imamo viziju, ideju, zamisao… Znači, treba da znamo šta hoćemo. A za to nam treba jasnoća misli i dobar fokus. Dakle, prvi blokator je kada ne znamo šta hoćemo, ne prepoznajemo prioritete i sve nam je zbrkano u glavi.

Drugo, treba da verujemo da je možemo ostvariti. (Znači, drugi blokator je nedostatak vere). Na ovaj korak se nadovezuje splet konkretnih koraka koje treba da obavimo, a za koje su nam potrebni analitika, snaga, upornost i istrajnost.

*Ja sam od onih koji veruju da je cela priča o tome kako je život borba nastala tako jer je neko iz nepoznatih razloga ove dve reči – istrajnost i upornost – reimenovao u “borbu”… Pa se sad svi češemo – i borimo – umesto da oprostimo tom nekom što je odvalio glupost i promenimo tačku gledišta…)

Osim vere, treba nam i samopouzdanje, odnosno sigurnost u sebe i ideju koju želimo da realizujemo. (Nedostatak samopouzdanja i sigurnosti su sledeći blokatori.)

Na sve ovo se nadovezuje stid, sumnja i strah – od uspeha ili neuspeha, od toga šta će drugi ljudi reći, da li će nas prihvatiti, odbaciti ili ismejati; strah od nemogućnosti da predvidimo kako će sve izgledati posle i da li će nam se to dopasti; osećaj krivice koji se javlja ako postanemo “bolji” od nekog drugog, nespremnost da se suočimo sa energijom zavisti, preispitivanje i sumnja oko toga ima li to uopšte smisla što radimo i da li je isplativo… U većini slučajeva, mnogi bi do sada već odustali.

U slučaju da posedujemo vrline upornosti i istrajnosti i stignemo do cilja, odnosno ostvarenja ideje, postoji još jedna stavka koja može biti ometajuća za nastavak kreativnog procesa po našoj meri, a to je vezivanje za naše malo umetničko delo – šta god li ono bilo. Umetnici se često identifikuju sa svojim kreacijama, vezuju ih za sebe, takoreći “svojataju”. Isto se dešava i sa “umetnicima u životu”. A tada dolazi do patnje i razočaranja. Zato je viši nivo umetnika – čarobnjak 🙂 Taj napravi čaroliju, baci je u vazduh, pa ko je uhvatio – uhvatio je. On se ne vezuje za svoja mala remek dela, jer zna da poseduje neograničenu kreativnu moć i da će nastaviti da pravi čaroliju kad god se njemu prohte 😉 I zato je njegova glavna kreacija – RADOST, i to kroz IGRU!

Dakle, šta ste vi – umetnici ili čarobnjaci?

*JS