Jelena Stefanović

Da li i vi spadate u one ljude koji tvrde da za njih afirmacije “ne rade”? Probali ste, pisali, izgovarali, ponavljali, ali  ništa… Šta više, osećali ste vrlo glupavo i frustrirano što to kod vas ne radi, a pošto se drugi hvale da je to sjajna stvar, usput ste još zaradili osećaj krivice i manje vrednosti…

Poznato mi je. Međutim, od kako se bavim ovim divnim energetskim tehnikama, to je za mene, hvala Bogu, davna prošlost. Kod energije nema puno filozofiranja – ona radi svoj posao, hteli mi to ili ne hteli. I ide baš tamo gde treba, bunili se mi ili ne. Logičan um je taj koji koči proces promene, jer njemu gospodinu treba vremena da shvati neke stvari. Pa, hajde da mu pomognemo da počne da shvata brže.

Prva i važna stvar koju valja znati – same misli po sebi nemaju baš neku moć da nešto manifestuju. One su čisto gradivni element koji dođe i prođe, ukoliko ga ne zadržite i ne koncentrišete na jednom mestu tako gusto da to više ne bude misao nego verovanje (ili uverenje). Proces pretvaranja misli u uverenja ne bi trebalo da bude posebno težak, jer je sama priroda misli magnetska. Kad namerno ponovite više puta jednu misao, ona će početi sama da se javlja i bez da je pozovete. Te misli koje postanu uverenje zajedno kreiraju još jednu važnu komponentu za realizaciju, a to je emocija. Tek onda kad počnete sve više da se osećate kao da to nešto već postoji u vašoj realnosti, kad vibrirate na istoj frekvenciji sa onim što hoćete da manifestujete, onda se to i materijalizuje.

Deluje jednostavno, ali opet ne upali svaki put. Zašto?

U celoj ovoj priči najveći problem su oni saboterski glasovi đavolčića koje često čujemo sa nekog ramena. 🙂 Taman kažete: Ja imam posao koji me ispunjava. Sa radošću idem svaki dan da radim, a onda odmah usledi taj rogonja koji kaže: Ma šta se obmanjuješ kad će onaj kreten od šefa odmah da ti pokvari ceo dan? Pa kad te sačeka brdo ovoga ili onoga… Koga to može da ispuni? Nikoga. Dovoljno je samo da kročiš tamo i da ti se smuči. I tako počne i završi se još jedan dan obavijen oblakom težine i nezadovoljstva.

Ono što je zanimljivo je što je taj rogonja uglavnom u pravu. On u stvari govori jezikom istine. Rogonja jednostavno kaže kako se vi osećate i ne želi da proguta bilo koju drugu priču. I ne treba! Slušajte ga, jer vam je on fantastičan parametar. Kada druškan utihne ili počne da govori jezikom “afirmacija”, to znači da ste prihvatili novi program, usvojili novu misao ili uverenje i da se sad zaista tako osećate, pa ćete moći da ostvarite ono što želite.

Sprijateljite se sa tim rogonjom tako što ćete komunicirati sa njim. Kad na svaku vašu lepu afirmaciju on kaže: Ma važi, vi ga pitajte: A zašto misliš da je to nemoguće? Upustite se u dijalog sa njim i čujte šta ima da vam kaže. Verovatno će vam mnoge stvari delovati kao totalne gluposti ili sitnice, ali to je ono što vas zapravo sprečava da uradite ono što hoćete. Kada vam rogonja saopšti svoje argumente i objašnjenja ma koliko glupavo i nerazumno to zvučalo, krenite da ga prevaspitavate, ali tako što ćete početi sa prihvatanjem trenutnog stanja. Ako se osećate glupo da ponavljate Ja sam bogat/a, a istina je da čekate platu koja kasni tri meseca, bićete potpuno u pravu što se tako osećate. Jeste glupo, a pre svega je laž. Nego na primer: ustanete ujutru i znate da bi sada trebalo da se pogledate u ogledalo i uputite sebi nekoliko rečenica punih ljubavi i pažnje. Umesto da se bacite na onu poznatu Ja volim sebe čime biste isprovocirali rogonju “na jedan” (vi se još niste probudili, ali on je stalno budan i istina je da vam nije ni do čega), vi krenite drugačije. Na primer: Jeste da ni na šta ne ličim sa ovim podočnjacima, ali to je zato što ustajem rano ujutru da idem na posao. Neki ljudi ga nemaju. Biće bolje kad se umijem i popijem kafu, taman ću se dovoljno razbuditi da budem spreman/a za nove zahteve šefa sa kojim je istina da imam određene “situacije”, ali istrajavam u pitanju da saznam šta je sve moguće da se to promeni i da bude drugačije. Hvala Bogu da imam posao i kakvu- takvu platu, to mi ipak puno znači dok ne smislim šta ću dalje.”

Nešto u tom stilu… Možda radite na nekom drugom aspektu, svakako ćete bolje sve to reći svojim rečima, ali shvatili ste suštinu. Važno je da počnete sa prihvatanjem trenutnog stanja i da sebe ne lažete. Uvek razmišljajte o opcijama koje bi vam više odgovarale bez obzira o kom segmentu života je reč i naučite sebe da postavljate pitanja. Pitanja zaobilaze logičan um, izbegavaju zaključke i definicije  koje vode samo ka poznatom, ali ne i nepoznatom (a uglavnom boljem) i otvaraju nas za nešto što možda nismo ni sanjali da bi moglo da nam se dogodi.

Kada pitamo, tada (do)puštamo da Univerzum radi za nas. Znači, ako imate posao koji vam ne odgovara, šefa kretena i platu kojom niste zadovoljni, pitajte: Šta još mogu da uradim da bi se ovo promenilo? Koje mi još mogućnosti nisu pale na pamet? Čega se još nisam setio/la? Koje pitanje treba da postavim da bi ovo bilo drugačije?

A onda sačekajte odgovor… Možda taj rogonja progovori i pretvori se u stvari u vašeg anđela zaštitnika 😉

P.S. Izbegavajte da bilo koga nazivate “kretenom” ili drugim pogrdnim rečima. Vaša podsvest ne zna razliku između vas i drugih ljudi, šale i zbilje, pa sve što pomislite ili kažete biće shvaćeno vrlo lično i ozbiljno. 🙂 Trudite se da izbacite takve reči iz rečnika, ali se ne ustručavajte da stvari nazovete svojim imenom i da izrazite kako se zaista osećate. Važno je biti iskren prema sebi i drugima i znati da se sve može promeniti ako vam ne odgovara, pa i to. ❤

Jelena Stefanović

https://www.facebook.com/junkiesoulmagic